Финансијска (не)зависност мама у Србији

Свакој десетој мами у нашој земљи партнер ограничава приступ новцу, док сваки пети мушкарац сматра да има право да својој жени одређује колико јој је новца „довољно”. Осим тога, више од четвртине мајки у Србији мора да се правда свом партнеру о томе где су потрошиле новац. Свакој петој мами партнер не дозвољава да купи оно што жели, а пет одсто њих било је приморано да на његов захтев и против своје воље позајми новац или прода неку драгоценост. И док свака четврта мама није задовољна начином на који се располаже новцем у домаћинству, контролу над финансијама своје породице нема чак трећина њих. Посебно забрињава чињеница да се скоро свака пета мама не осећа безбедно поред својих партнера, показало је истраживање под називом „Финансијска независност мама у Србији: право на свој динар” које је спровео Центар за маме.

Студија која је спроведена на репрезентативном узорку од 2.381 маме из свих крајева Србије, у периоду од 13. до 28. фебруара, такође је показала да трећина њих има мања примања од када је постала родитељ, па не треба да чуди податак што свака друга жена има само једно дете. Највећи број мама који је учествовао у овом истраживању има посао, свака пета је незапослена, а око осам процената њих ради мање од пуног радног времена. Скоро две трећине запослених мама ради ван куће, петини њих послодавац дозвољава тзв. хибридни модел рада, док 13 одсто мама ради искључиво од куће. Са новцем које су маме самостално зарадиле углавном располажу заједно са партнером, док је тек нешто више од трећине жена изјавило да тим новцем располаже самостално, док се њих шест одсто њих изјаснило да нема самосталне приходе. Новцем који је мушки партнер самостално зарадио углавном располажу такође заједно, док четвртина  мушкараца одлуку о трошењу свог новца доноси самостално.

„Занимљиво је поређење образаца породичног одлучивања о различитим типовима издатака – док се о већим издацима у домаћинству одлучује углавном заједнички, ’ситнији’ али чешћи издаци и ствари за децу представљају задатак и одговорност жене, у који се мушкарци готово уопште не мешају – маме три пута више одлучују о свакодневним трошковима него о већим издацима. Ова правилност важи за све регионе Србије и све типове насеља, а значајна је и повезаност између образовања и располагања новцем: што је виши степен образовања оба партнера, одлучивање о издацима, ситнијим или крупнијим, јесте равноправније. Истраживање показује да је одлучивање о стеченом новцу оба члана партнерске заједнице у знатној мери заједничко ако је жена запослена пуно радно време, што је далеко мање изражено у заједницама у којима жена ради пола радног времена или није запослена. У таквим браковима и везама већи је и проценат самосталног располагања сопственим новцем. Жене вишег степена образовања и оне које живе у градским срединама у већој мери самостално располажу новцем који су зарадиле. Такође, евидентно је да што је виши степен образовања оба партнера одлучивање о издацима у домаћинству је равноправније, чиме се још једном потврђује да је образовање заштитни социјални фактор за маме”, истиче Јована Ружичић, директорка Центра за маме.

Она примећује да задовољство расподелом новца у породици утиче на мамин свакодневни живот, али и на њена размишљања о потомству – свака четврта мама рекла је да то утиче на одлуку о даљем рађању.

„Бројке овог истраживања потврђују оно што смо и раније знале – маме које раде и имају већи ниво образовања живе у заједницама где су односи квалитетнији. С обзиром на то да је наталитет честа тема у јавном дискурсу, сматрамо да је битно да сви градимо друштво где су статистике до којих је дошло ово истраживање боље и равноправније. То можемо да радимо залагањем за боље услове да жене заврше формално образовање, већим поштовањем радних права мама и доследним санкционисањем оних који их не поштују. Послодавци треба да се стимулишу пореским олакшицама при повратку мама са породиљског одсуства, како би се повећале шансе да мама не добије отказ када се врати на посао, да жене током породиљског одсуства не примају мању плату, да се повећа број вртића и да места у њима буду отворена и за децу незапослених мама јер једино тако оне могу да пронађу посао, као и да постоји државни алиментациони фонд на који маме могу да се ослоне ако бивши партнер не плаћа алиментацију”, истиче наша саговорница.

Скоро половина очева не плаћа алиментацију

Истраживање је показало да су маме које самостално подижу децу у незавидној ситуацији – скоро половина очева сматра да је престанком брака престао и њихов родитељски статус и не плаћа алиментацију за своју децу. Од оних који је плаћају, чак 46 одсто то не ради редовно или је чак умањивало своје приходе како би судски одређена алиментација била мања, па не чуди податак да половина мама оцењује да новац који добија од бившег супруга не покрива ни половину дететових трошкова. Иако је у Србија одређен минимални износ алиментације, који усклађује са растом накнаде за тзв. малолетне храњенике, чак 91 одсто очева то не поштује. Још поразније звучи податак да чак четвртина очева у нашој земљи не виђа своју децу након развода.