Србија послала разгледницу целом свету

Ученици средње Угоститељско-туристичке школе из Београда Јован Бурсаћ и Бранко Лаушевић „прошетали” су из приче о Анталијском заливу до златиборске гондоле, пријавили се да науче како се служи планинско послужење „бранч” у ваздуху, пробали палићки сир „палигор” и војвођанске штрудле уз благи словеначки „цвичек”. И све то током посете Сајму туризма, изложбе туристичке понуде одржане минуле недеље у Београду.

Открили су и да им је заједнички сан био да стигну до Нијагариних водопада, али да су након 44. Међународног сајма туризма сазнали да се неће лошије провести ни на водопадима деспотовачког краја. Уз то ће обићи и манастир Манасију. Јован и Бранко су на 18. Сајму хотелско-угоститељске опреме, који је одржан у исто време, сазнали и шта су нови трендови у хотелијерству.

Олгица Савић обишла је штандове наших, словеначких и босанских бања, због драгоцених извора, али и великог броја нових спа понуда. Спа или лечење водом годинама је незаустављиви тренд, али се бање, кажу, унапређују воденим парковима и другим атракцијама.

Дајана Савићевић из Сремске Митровице, након свега што је видела, одабрала је скромно планину Гоч, сматрајући да су у Србији данас привлачније планине које нису претрпеле туристичку експанзију изградње и тиме сачувале једноставност.

Све веће интересовање за домаћи туризам претходних година највише је подстакла подела ваучера Владе Србије грађанима, тврди државни секретар за туризам Урош Кандић.

– После јануарске поделе 100.000 ваучера са пет хиљада динара за пет дана смештаја, најављено је још толико за ову годину. Овај пројекат оживео је одредишта која су била туристички потпуно занемарена – рекао је за „Магазин” Кандић.

То је Сокобању вратило на сам врх посећених дестинација.

– Прошле године је овде боравило рекордних 750.000 гостију из Србије, што је 53 одсто више него претходне године у којој је, додуше, епидемија вируса корона још одвраћала грађане од путовања – каже руководилац сокобањског туризма Љубинко Миленковић.

Он додаје да нису само ваучери учинили своје: спој планина Озрен, Ртањ и других лечилишта за плућне и очне болести са спа центрима и аква-парком подмирили су разнолика интересовања данашњег захтевног туристе, који жели и одмор и знање и авантуру. Миленковић истиче да је развоју бање допринело и државно улагање у изградњу летње позорнице, али и стављање Сесалачке пећине под бригу државе.

У врху домаћег туризма, друга на званичној листи, остала је „краљица” наших бања, Врњачка која је лане забележила 676.000 посетилаца. По речима директора туризма Ивана Трифуновића, цене вансезонског смештаја, по дану, крећу се од 20 до сто евра, док траје интензивна градња луксузних хотела. Врњачки аква-парк и панорамски точак код извора „Језеро” нове су атракције које су представили на сајму. Обнова Куршумлијске Бање, такође, допринела је великом броју резервација за бање поткопаоничког краја.

Златибор је остао омиљен за љубитеље планина судећи по гужви на штанду сајма, али и по подацима, премда се они разликују јер и даље се изнајмљује велики број непријављених апартмана. На питање да ли у скупом зимовалишту с ласерском фонтаном у центру има и неких попуста, туристички представници подсећају на велики број ваучера овде, као и да је на упит могуће умањити цену вожње гондолом, уколико се ради о групи од 20 и више туриста. Ауто-камп довео је на Златибор много страних, нарочито немачких туриста.

Али ни наше најпосећеније скијалиште Копаоник не заостаје по броју туриста зими. По речима в. д. директора Регије Копаоник Златка Миленковића, и овде је гондола, али из Брзећа, учинила своје: интересантни постају јефтинији аранжмани у подножју Копаоника, док се повољнији још могу наћи у Јошаничкој Бањи којој предстоји обнова: одлична је за оне с плићим џепом, а за 30 евра дневно добије се и купање.

По подацима Министарства и Туристичке организације Србије, а и по продаји аранжмана на штандовима у домаћој хали, напредовао је туризам градова. С обновом Медијане, летњиковца Константина Великог, али и околних винских села попут Сићева, Ниш је, као и преуређени стари Пирот, привукао велики број туриста из Бугарске и околних земаља, каже представница туризма Драгана Божић. Анимација „Кроз Нишку тврђаву коњским колима” у којој вам се, кад ставите видео-наочаре, чини да се стварно „клацкате” поред „Гроздине кафане” калдрмом, привукла је посетиоце, баш као и видео-калеидоскоп на штанду Србије.

Велику пажњу туриста данас привлаче и Крагујевац, као и Чачак с етно-понудама суседних Мрчајеваца, баш као и шабачки Прњавор с гастрономским специјалитетима.

Велико изненађење је туристички развој Краљева, на чијем штанду су се „одвијале” витешке борбе из Маглич града. Макета средњовековног града на десној обали Ибра на уском стеновитом гребену није привукла ништа мање пажње од приказа Савине испоснице из 12. века.

– Краљево је добило и хотеле с четири звездице, али смештај може да се нађе и у сеоским домаћинствима на обронцима Голије за 30 евра, док ручак кошта око 10 евра – каже Ана Миросављевић, директорка туристичке организације. Подсећа да ће се у јулу поново одржати весели спуст Ибром.

Грађевине сецесије и обновљена синагога привукле су већи број туриста и у Суботицу, али још више на Палић. Овде рачунају и на долазак страних гостију којима је овај језерски парк изузетно привлачан. Александар Медаковић, задужен за суботички туризам, најављује и нови аква-парк.

Нови Пазар представио је своје националне игре, али и вештине прављења мантија и урмашица, што је привукло највећу публику.

Страним, а нарочито кинеским туристима, привлачне су природне лепоте попут Ђавоље вароши, а посебно наша језера: Увачко као станиште белоглавог супа и Сребрно на којем смештај може да се нађе и за 1.200 динара. Истичу да би волели да су прилази уређенији.

Лепенски Вир и Национални парк „Ђердап” враћају се, после ере короне, међу најзанимљивија места на туристичкој мапи. Представница Јована Маринковић открила је новину – организоване вожње квадовима и пешачење до видиковца Плоче, с погледом на најужи, најдубљи и најлепши део Дунава. Нашој екипи требало је својевремено четири сата пешачења...

Са штанда Бачког Петровца позивали су на „Кобасицијаду”, док су нас Темеринци виртуелно повели на пловидбу реком Јегричком, која је удаљена само сат времена аутом од Београда. Карта за пловидбу је 280 динара.

Страним туристима омиљени Београд представио је ове године и етно-понуду Сурчина, као и Обреновачку бању у којој купање кошта 550 динара, а за пензионере и децу 340 динара. Туристичка организација главног града потписала је уговор и са Савезом слепих око шетачких тура.

Нови Сад други је на листи одредишта страних туриста, који су импресионирани тајнама тунела Петроварадинске тврђаве.

Под слоганом „Кад је одмор, није тешко” овогодишњи сајам одржан је у партнерству с Народном Републиком Кином, с којом су обновљене директне авио-везе наше и кинеске компаније и договорени аранжмани размене туриста. Туристичке организације две земље потписале су и меморандум о сарадњи који, по речима Јанга Сијаолијанга, предвиђа организовање едукативних радионица, а које ће помоћи да се туристичка путовања више прилагоде навикама наших и кинеских туриста на путу. Тако ће у хотелским собама кинеске туристе обавезно чекати и чајници. Српским туристима, с друге стране, више ће бити понуђено да упознају лепоте уметности зеленог порцелана и дубореза, али и кинеску медицину. На штанду нас је дочекала Јахао Лију, позивајући нас да дођемо на Велики канал између Пекинга и града свиле Хангџоуа, јужне и северне Кине. Најстарији древни канал из 5. века п. н. е. уједно је данас и најдужа вештачка река на свету од 1.770 километара.

Лет до Пекинга или до Тјанџина, сазнали смо, траје око 11 сати и кошта око 1.000 евра, док би за остале трошкове ваљало одвојити око две хиљаде, укључујући обиласке Шангаја, Кинеског зида и путева свиле. Јахао Лију нас је уверавала да Кина до априла излази из периода изолације због вируса корона, а од ње сазнајемо да су кинеским туристима најважнији Калемегдан и Титов музеј „25. мај”.

Први пут на сајму туризма наступили су представници Алжира. Насер Беј из Министарства туризма каже да нема директног лета до ове земље, познате по пустињи, али и прелепим, дугим плажама. Ипак, до ње се стиже за четири-пет сати преко Париза, Рима или Истанбула. Највећа атракција је Сахара. За лет би ваљало издвојито око 1.000 евра, исто колико и за домаће летове до пустиње, тако да за посету овој афричкој земљи треба око 4.000 евра.

До најстарије пустиње Намиб у Намибији, такође новој земљи на београдском сајму туризма, може да се дође ако се уплате аранжмани од две и по хиљаде евра, тврде представници. Иако ни до ње нема директног лета, они су приказивали обалу Скелетон (костура) и позивали у земљу древног племена Бушмана, тврдећи да ће нам успешно организовати сафари.

Савина испосница

По предању, горњу и доњу испосницу високо у каменим брдима планине Чемерно, изнад манастира Студеница, подигао је Свети Сава када се вратио из Хиландара. Овде се за време постова повлачио и молио, али и написао „Житије Светог Симеона”, а по записима, у недоступној клисури установио је преписивачку школу из које су потекле ћирилицом исписане књиге. Испоснице зову и Мали Острог. До њих се стиже успоном уском стазом, која је сада сређена и приступачна туристима, кажу туристички посленици Краљева.

Од Јајца до Анталије

У регионалној понуди, поред словеначке Рогле, заблистао је босански град Јајце. На сајму је представљен не само као седиште Другог заседања АВНОЈ-а, већ и као последњи дом босанског краља Стјепана који се оженио српском принцезом Јеленом Бранковић, ћерком деспота Лазара. На водопаду на Пливи организују се традиционални скокови.

Поред будванског карневала и херцегновског Празника мимозе, на регионалним штандовима доминирали су и грчки карирани столњаци, на којима се нудио и десетодневни аранжман од 100 евра у предсезони у Сартију. Запажен је и турски оптимизам да неће бити празна летовалишта на Анталијској регији, па су понудили попусте.