Srbija poslala razglednicu celom svetu

Učenici srednje Ugostiteljsko-turističke škole iz Beograda Jovan Bursać i Branko Laušević „prošetali” su iz priče o Antalijskom zalivu do zlatiborske gondole, prijavili se da nauče kako se služi planinsko posluženje „branč” u vazduhu, probali palićki sir „paligor” i vojvođanske štrudle uz blagi slovenački „cviček”. I sve to tokom posete Sajmu turizma, izložbe turističke ponude održane minule nedelje u Beogradu.

Otkrili su i da im je zajednički san bio da stignu do Nijagarinih vodopada, ali da su nakon 44. Međunarodnog sajma turizma saznali da se neće lošije provesti ni na vodopadima despotovačkog kraja. Uz to će obići i manastir Manasiju. Jovan i Branko su na 18. Sajmu hotelsko-ugostiteljske opreme, koji je održan u isto vreme, saznali i šta su novi trendovi u hotelijerstvu.

Olgica Savić obišla je štandove naših, slovenačkih i bosanskih banja, zbog dragocenih izvora, ali i velikog broja novih spa ponuda. Spa ili lečenje vodom godinama je nezaustavljivi trend, ali se banje, kažu, unapređuju vodenim parkovima i drugim atrakcijama.

Dajana Savićević iz Sremske Mitrovice, nakon svega što je videla, odabrala je skromno planinu Goč, smatrajući da su u Srbiji danas privlačnije planine koje nisu pretrpele turističku ekspanziju izgradnje i time sačuvale jednostavnost.

Sve veće interesovanje za domaći turizam prethodnih godina najviše je podstakla podela vaučera Vlade Srbije građanima, tvrdi državni sekretar za turizam Uroš Kandić.

– Posle januarske podele 100.000 vaučera sa pet hiljada dinara za pet dana smeštaja, najavljeno je još toliko za ovu godinu. Ovaj projekat oživeo je odredišta koja su bila turistički potpuno zanemarena – rekao je za „Magazin” Kandić.

To je Sokobanju vratilo na sam vrh posećenih destinacija.

– Prošle godine je ovde boravilo rekordnih 750.000 gostiju iz Srbije, što je 53 odsto više nego prethodne godine u kojoj je, doduše, epidemija virusa korona još odvraćala građane od putovanja – kaže rukovodilac sokobanjskog turizma Ljubinko Milenković.

On dodaje da nisu samo vaučeri učinili svoje: spoj planina Ozren, Rtanj i drugih lečilišta za plućne i očne bolesti sa spa centrima i akva-parkom podmirili su raznolika interesovanja današnjeg zahtevnog turiste, koji želi i odmor i znanje i avanturu. Milenković ističe da je razvoju banje doprinelo i državno ulaganje u izgradnju letnje pozornice, ali i stavljanje Sesalačke pećine pod brigu države.

U vrhu domaćeg turizma, druga na zvaničnoj listi, ostala je „kraljica” naših banja, Vrnjačka koja je lane zabeležila 676.000 posetilaca. Po rečima direktora turizma Ivana Trifunovića, cene vansezonskog smeštaja, po danu, kreću se od 20 do sto evra, dok traje intenzivna gradnja luksuznih hotela. Vrnjački akva-park i panoramski točak kod izvora „Jezero” nove su atrakcije koje su predstavili na sajmu. Obnova Kuršumlijske Banje, takođe, doprinela je velikom broju rezervacija za banje potkopaoničkog kraja.

Zlatibor je ostao omiljen za ljubitelje planina sudeći po gužvi na štandu sajma, ali i po podacima, premda se oni razlikuju jer i dalje se iznajmljuje veliki broj neprijavljenih apartmana. Na pitanje da li u skupom zimovalištu s laserskom fontanom u centru ima i nekih popusta, turistički predstavnici podsećaju na veliki broj vaučera ovde, kao i da je na upit moguće umanjiti cenu vožnje gondolom, ukoliko se radi o grupi od 20 i više turista. Auto-kamp doveo je na Zlatibor mnogo stranih, naročito nemačkih turista.

Ali ni naše najposećenije skijalište Kopaonik ne zaostaje po broju turista zimi. Po rečima v. d. direktora Regije Kopaonik Zlatka Milenkovića, i ovde je gondola, ali iz Brzeća, učinila svoje: interesantni postaju jeftiniji aranžmani u podnožju Kopaonika, dok se povoljniji još mogu naći u Jošaničkoj Banji kojoj predstoji obnova: odlična je za one s plićim džepom, a za 30 evra dnevno dobije se i kupanje.

Po podacima Ministarstva i Turističke organizacije Srbije, a i po prodaji aranžmana na štandovima u domaćoj hali, napredovao je turizam gradova. S obnovom Medijane, letnjikovca Konstantina Velikog, ali i okolnih vinskih sela poput Sićeva, Niš je, kao i preuređeni stari Pirot, privukao veliki broj turista iz Bugarske i okolnih zemalja, kaže predstavnica turizma Dragana Božić. Animacija „Kroz Nišku tvrđavu konjskim kolima” u kojoj vam se, kad stavite video-naočare, čini da se stvarno „klackate” pored „Grozdine kafane” kaldrmom, privukla je posetioce, baš kao i video-kaleidoskop na štandu Srbije.

Veliku pažnju turista danas privlače i Kragujevac, kao i Čačak s etno-ponudama susednih Mrčajevaca, baš kao i šabački Prnjavor s gastronomskim specijalitetima.

Veliko iznenađenje je turistički razvoj Kraljeva, na čijem štandu su se „odvijale” viteške borbe iz Maglič grada. Maketa srednjovekovnog grada na desnoj obali Ibra na uskom stenovitom grebenu nije privukla ništa manje pažnje od prikaza Savine isposnice iz 12. veka.

– Kraljevo je dobilo i hotele s četiri zvezdice, ali smeštaj može da se nađe i u seoskim domaćinstvima na obroncima Golije za 30 evra, dok ručak košta oko 10 evra – kaže Ana Mirosavljević, direktorka turističke organizacije. Podseća da će se u julu ponovo održati veseli spust Ibrom.

Građevine secesije i obnovljena sinagoga privukle su veći broj turista i u Suboticu, ali još više na Palić. Ovde računaju i na dolazak stranih gostiju kojima je ovaj jezerski park izuzetno privlačan. Aleksandar Medaković, zadužen za subotički turizam, najavljuje i novi akva-park.

Novi Pazar predstavio je svoje nacionalne igre, ali i veštine pravljenja mantija i urmašica, što je privuklo najveću publiku.

Stranim, a naročito kineskim turistima, privlačne su prirodne lepote poput Đavolje varoši, a posebno naša jezera: Uvačko kao stanište beloglavog supa i Srebrno na kojem smeštaj može da se nađe i za 1.200 dinara. Ističu da bi voleli da su prilazi uređeniji.

Lepenski Vir i Nacionalni park „Đerdap” vraćaju se, posle ere korone, među najzanimljivija mesta na turističkoj mapi. Predstavnica Jovana Marinković otkrila je novinu – organizovane vožnje kvadovima i pešačenje do vidikovca Ploče, s pogledom na najuži, najdublji i najlepši deo Dunava. Našoj ekipi trebalo je svojevremeno četiri sata pešačenja...

Sa štanda Bačkog Petrovca pozivali su na „Kobasicijadu”, dok su nas Temerinci virtuelno poveli na plovidbu rekom Jegričkom, koja je udaljena samo sat vremena autom od Beograda. Karta za plovidbu je 280 dinara.

Stranim turistima omiljeni Beograd predstavio je ove godine i etno-ponudu Surčina, kao i Obrenovačku banju u kojoj kupanje košta 550 dinara, a za penzionere i decu 340 dinara. Turistička organizacija glavnog grada potpisala je ugovor i sa Savezom slepih oko šetačkih tura.

Novi Sad drugi je na listi odredišta stranih turista, koji su impresionirani tajnama tunela Petrovaradinske tvrđave.

Pod sloganom „Kad je odmor, nije teško” ovogodišnji sajam održan je u partnerstvu s Narodnom Republikom Kinom, s kojom su obnovljene direktne avio-veze naše i kineske kompanije i dogovoreni aranžmani razmene turista. Turističke organizacije dve zemlje potpisale su i memorandum o saradnji koji, po rečima Janga Sijaolijanga, predviđa organizovanje edukativnih radionica, a koje će pomoći da se turistička putovanja više prilagode navikama naših i kineskih turista na putu. Tako će u hotelskim sobama kineske turiste obavezno čekati i čajnici. Srpskim turistima, s druge strane, više će biti ponuđeno da upoznaju lepote umetnosti zelenog porcelana i duboreza, ali i kinesku medicinu. Na štandu nas je dočekala Jahao Liju, pozivajući nas da dođemo na Veliki kanal između Pekinga i grada svile Hangdžoua, južne i severne Kine. Najstariji drevni kanal iz 5. veka p. n. e. ujedno je danas i najduža veštačka reka na svetu od 1.770 kilometara.

Let do Pekinga ili do Tjandžina, saznali smo, traje oko 11 sati i košta oko 1.000 evra, dok bi za ostale troškove valjalo odvojiti oko dve hiljade, uključujući obilaske Šangaja, Kineskog zida i puteva svile. Jahao Liju nas je uveravala da Kina do aprila izlazi iz perioda izolacije zbog virusa korona, a od nje saznajemo da su kineskim turistima najvažniji Kalemegdan i Titov muzej „25. maj”.

Prvi put na sajmu turizma nastupili su predstavnici Alžira. Naser Bej iz Ministarstva turizma kaže da nema direktnog leta do ove zemlje, poznate po pustinji, ali i prelepim, dugim plažama. Ipak, do nje se stiže za četiri-pet sati preko Pariza, Rima ili Istanbula. Najveća atrakcija je Sahara. Za let bi valjalo izdvojito oko 1.000 evra, isto koliko i za domaće letove do pustinje, tako da za posetu ovoj afričkoj zemlji treba oko 4.000 evra.

Do najstarije pustinje Namib u Namibiji, takođe novoj zemlji na beogradskom sajmu turizma, može da se dođe ako se uplate aranžmani od dve i po hiljade evra, tvrde predstavnici. Iako ni do nje nema direktnog leta, oni su prikazivali obalu Skeleton (kostura) i pozivali u zemlju drevnog plemena Bušmana, tvrdeći da će nam uspešno organizovati safari.

Savina isposnica

Po predanju, gornju i donju isposnicu visoko u kamenim brdima planine Čemerno, iznad manastira Studenica, podigao je Sveti Sava kada se vratio iz Hilandara. Ovde se za vreme postova povlačio i molio, ali i napisao „Žitije Svetog Simeona”, a po zapisima, u nedostupnoj klisuri ustanovio je prepisivačku školu iz koje su potekle ćirilicom ispisane knjige. Isposnice zovu i Mali Ostrog. Do njih se stiže usponom uskom stazom, koja je sada sređena i pristupačna turistima, kažu turistički poslenici Kraljeva.

Od Jajca do Antalije

U regionalnoj ponudi, pored slovenačke Rogle, zablistao je bosanski grad Jajce. Na sajmu je predstavljen ne samo kao sedište Drugog zasedanja AVNOJ-a, već i kao poslednji dom bosanskog kralja Stjepana koji se oženio srpskom princezom Jelenom Branković, ćerkom despota Lazara. Na vodopadu na Plivi organizuju se tradicionalni skokovi.

Pored budvanskog karnevala i hercegnovskog Praznika mimoze, na regionalnim štandovima dominirali su i grčki karirani stolnjaci, na kojima se nudio i desetodnevni aranžman od 100 evra u predsezoni u Sartiju. Zapažen je i turski optimizam da neće biti prazna letovališta na Antalijskoj regiji, pa su ponudili popuste.