Јефтиније је бацити него донирати храну

У свету годишње у смећу заврши једна трећина укупно произведене хране, а баца се у читавом ланцу снабдевања – производњи, преради, продаји и потрошњи. Реч је о 1,3 милијарде тона различитих намирница вредних 700 милијарди евра које заврше на отпаду. Ни у Европи није пуно другачија слика – баци се 88 милиона тона, а у Србији чак 700.000 тона. Уз велики еколошки проблем бацање хране је и социјални проблем, јер док је на једној страни, због крутих прописа, јефтиније бацити него донирати намирнице, са друге стране велики је број оних који су гладни и ово би им била значајна помоћ.

У организацији „Банка хране Београд” кажу за „Политику” да годишње прикупе 1.500 тона различите хране и да је поделе организацијама широм Србије. Само од једног трговинског ланца добију око 80 тона воћа и поврћа и то све буде прослеђено онима којима је најпотребније. Да би се количине бачене хране смањиле и у нашој земљи потребан нам је функционалан систем донирања намирница који би омогућио и ресторанима и продавницама једноставан начин помагања угроженим грађанима. За сада се и даље плаћа порез на донације и свима је једноставније и јефтиније да храну баце и поред тога што је све скупља. Истраживања показују да се намирнице бацају из више разлога, а један од најчешћих је нечитање или неразумевање рока трајања на декларацијама. Код нас су прописи такви да се због ознака на производима често и они артикли који би могли да се употребе ипак баце.

– Иницијатива за промену прописа је покренута још пре пандемије, али је онда све стало. Важно је да се донесе одлука о укидању пореза на донације, што би многе мотивисало да све вишкове проследе онима којима је најпотребније, а са друге стране неопходно је променити и ознаке рока трајања које дефинише Закон о безбедности хране. Ми имамо строге прописе и то је у реду, међутим ове промене око декларисања не би угрозиле никога само би омогућиле да се више намирница донира, а мање баца – наводи Радмила Иветић, из Банке хране Београд.

Према њеним речима у овом тренутку ни пекаре, ни ресторани не могу да донирају храну, због чега огромна количина заврши у смећу. Према последњим подацима у Србији се дневно баци око две хиљаде тона намирница. Ова организација је иначе члан Европске федерације банака хране и, како каже Иветићева, већина околних држава је прилагодила прописе посебно када је реч о укидању пореза на донације и измени ознака „најбоље употребити до” и „употребљиво до”.

У Европи се земље на различите начине боре против овог проблема. Шпанска влада је, на пример, донела нови закон против бацања хране који подстиче ношење остатака из ресторана, продавница и угоститељских објеката. Нови прописи, на пример, од супермаркета и ресторана траже да снижавају цене производа којим истиче рок трајања, а у обавези су да донирају храну која неће бити коришћена. Иста обавеза се односи и на школске ресторане, радничке и мензе у болницама, а предвиђено је да све намирнице које се не употребе иду у даљу прераду и на крају и у сточну храну.

Интересантно је да барови и ресторани гостима деле бесплатно кесе за љубимце како би могли да понесу непоједене оброке и нахране животиње. Овај пропис предвиђа и строге новчане казне за све оне који га се не придржавају, а оне износе и до неколико десетина хиљада евра.