„Хуавеј” испада из 5Г мреже у Немачкој

Немачка влада покренула је ревизију својих 5Г мобилних телекомуникационих мрежа што сугерише да би Берлин ускоро могао да забрани коришћење кључних компоненти кинеске производње међу којима су и уређаји кинеског технолошког дива „Хуавеја”. Одлука о ревизији сигнализира и могућу помену односа и чвршћи став Немачке, али и Европске уније према Пекингу, пишу светски медији, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Немачка се спрема да забрани кинеску технологију у великим деловима својих 5Г мрежа, потенцијално присиљавајући домаће телекомуникационе компаније да уклоне хиљаде компоненти које су већ инсталирале, наводи Тајмс.

Иако су САД избациле кинеску компанију из својих 5Г пројеката пре скоро четири године, Немачка и неки од њених суседа су одложили одлуку, тврдећи да им је потребно више времена да помно испитају технологију и процене ризике које она укључује.

Осим САД, коришћење 5Г уређаја „Хуавеја ”ограничиле су и владе Велике Британије, Аустралије, Шведске и Пољске.

Према писању немачких медија, немачка агенција за сајбер сигурност БСИ није пронашла никакав знак такозваних „малих врата” која би могла да омогуће кинеским шпијунским агенцијама да користе компоненте за електронску шпијунажу.

Међутим, немачке власти су закључиле да ће кинеске компаније „Хуавеј” и ЗТЕ вероватно бити под контролом Комунистичке партије и тако представљати опасност по националну сигурност.

Иако се налази БСИ односе само на нову опрему, влада је спремна да током лета изврши ревизију 5Г мрежа и могла би ретроактивно да забрани све „Хуавеј” и ЗТЕ компоненте.

Ревизија 5Г мобилних телекомуникационих мрежа означава помак за Берлин, који се годинама одупирао америчким позивима европским партнерима да у својој критичној инфраструктури забране употребу опреме коју производе водеће кинеске технолошке компаније, указује Волстрит џурнал.

Вашингтон је упозорио да уграђивање кинеских компоненти у њиховим 5Г мрежама чини америчке савезнике рањивијим, те да би у случају Немачке то могло угрозити размену обавештајних података између Вашингтона и Берлина.

Немачка влада, према закону усвојеном пре две године, има широка овлашћења да прегледа телекомуникациону инфраструктуру земље због сигурносних недостатака.

Закон је написан у време канцеларке Ангеле Меркел, која је фаворизовала блиске везе с Кином током својих 16 година на власти. Док се њен наследник Олаф Шолц супротстављао притиску САД да се одвоји од Кине, највећег немачког трговинског партнера, чланови његове коалиције позвали су Берлин да смањи ослањање на кинеску технологију.

План Берлина о ревизији кључних компоненти у својој 5Г мрежи долази у тренутку када америчка администрација повећава притисак на кинеске технолошке компаније усред погоршања односа две земље, пише Блумберг.

Канцелар Шолц одбио је 7. марта да одговори на питање о забрани Хуавеј опреме, рекавши да се ради о „спровођењу постојећих закона и да постоје и институционалне одговорности у вези с тим”. Ипак, додаје Блумберг, план забране компоненти долази услед константног повећања притиска на Берлин.

У новембру је комесарка ЕУ за питања конкуренције Маргрет Вестагер рекла да чланице морају постепено али „хитно” да укидају коришћење технологије високоризичних 5Г добављача.

САД су предводиле напоре још од администрације Доналда Трампа да из безбедносних разлога ограниче присуство Хуавеја на домаћем тржишту. Пре него што су САД увеле трговинска ограничења Хуавеју, опрема кинеског дива сматрана је једном од напреднијих, али и најекономичнијих у индустрији.

Забрана кинеске опреме у немачким 5Г мрежама значио би пооштравање става Берлина али и остатка Европске уније према Кини, док аналитичари и експерти кажу да би тај тренд могао да се убрза у наредним годинама, истиче амерички Национални јавни радио.

Европска унија и Кина су стратешки партнери од 2003. Међутим, недавно су званичници ЕУ заоштрили свој политички став према Пекингу етикетирајући Кину као „системског ривала” и „стратешког конкурента” Европској унији.

Последњих година, јавно расположење према Кини у целој Европи се погоршало, што је довело до европских санкција Пекингу због кршења људских права у кинеском региону Синђијанг, а затим 2021. замрзавања важног уговора о улагању. Већина чланица Европске уније и чланица НАТО-а такође је стала на страну САД у означавању Кине потенцијалном претњом, преноси Бета.