„Huavej” ispada iz 5G mreže u Nemačkoj

Nemačka vlada pokrenula je reviziju svojih 5G mobilnih telekomunikacionih mreža što sugeriše da bi Berlin uskoro mogao da zabrani korišćenje ključnih komponenti kineske proizvodnje među kojima su i uređaji kineskog tehnološkog diva „Huaveja”. Odluka o reviziji signalizira i moguću pomenu odnosa i čvršći stav Nemačke, ali i Evropske unije prema Pekingu, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Nemačka se sprema da zabrani kinesku tehnologiju u velikim delovima svojih 5G mreža, potencijalno prisiljavajući domaće telekomunikacione kompanije da uklone hiljade komponenti koje su već instalirale, navodi Tajms.

Iako su SAD izbacile kinesku kompaniju iz svojih 5G projekata pre skoro četiri godine, Nemačka i neki od njenih suseda su odložili odluku, tvrdeći da im je potrebno više vremena da pomno ispitaju tehnologiju i procene rizike koje ona uključuje.

Osim SAD, korišćenje 5G uređaja „Huaveja ”ograničile su i vlade Velike Britanije, Australije, Švedske i Poljske.

Prema pisanju nemačkih medija, nemačka agencija za sajber sigurnost BSI nije pronašla nikakav znak takozvanih „malih vrata” koja bi mogla da omoguće kineskim špijunskim agencijama da koriste komponente za elektronsku špijunažu.

Međutim, nemačke vlasti su zaključile da će kineske kompanije „Huavej” i ZTE verovatno biti pod kontrolom Komunističke partije i tako predstavljati opasnost po nacionalnu sigurnost.

Iako se nalazi BSI odnose samo na novu opremu, vlada je spremna da tokom leta izvrši reviziju 5G mreža i mogla bi retroaktivno da zabrani sve „Huavej” i ZTE komponente.

Revizija 5G mobilnih telekomunikacionih mreža označava pomak za Berlin, koji se godinama odupirao američkim pozivima evropskim partnerima da u svojoj kritičnoj infrastrukturi zabrane upotrebu opreme koju proizvode vodeće kineske tehnološke kompanije, ukazuje Volstrit džurnal.

Vašington je upozorio da ugrađivanje kineskih komponenti u njihovim 5G mrežama čini američke saveznike ranjivijim, te da bi u slučaju Nemačke to moglo ugroziti razmenu obaveštajnih podataka između Vašingtona i Berlina.

Nemačka vlada, prema zakonu usvojenom pre dve godine, ima široka ovlašćenja da pregleda telekomunikacionu infrastrukturu zemlje zbog sigurnosnih nedostataka.

Zakon je napisan u vreme kancelarke Angele Merkel, koja je favorizovala bliske veze s Kinom tokom svojih 16 godina na vlasti. Dok se njen naslednik Olaf Šolc suprotstavljao pritisku SAD da se odvoji od Kine, najvećeg nemačkog trgovinskog partnera, članovi njegove koalicije pozvali su Berlin da smanji oslanjanje na kinesku tehnologiju.

Plan Berlina o reviziji ključnih komponenti u svojoj 5G mreži dolazi u trenutku kada američka administracija povećava pritisak na kineske tehnološke kompanije usred pogoršanja odnosa dve zemlje, piše Blumberg.

Kancelar Šolc odbio je 7. marta da odgovori na pitanje o zabrani Huavej opreme, rekavši da se radi o „sprovođenju postojećih zakona i da postoje i institucionalne odgovornosti u vezi s tim”. Ipak, dodaje Blumberg, plan zabrane komponenti dolazi usled konstantnog povećanja pritiska na Berlin.

U novembru je komesarka EU za pitanja konkurencije Margret Vestager rekla da članice moraju postepeno ali „hitno” da ukidaju korišćenje tehnologije visokorizičnih 5G dobavljača.

SAD su predvodile napore još od administracije Donalda Trampa da iz bezbednosnih razloga ograniče prisustvo Huaveja na domaćem tržištu. Pre nego što su SAD uvele trgovinska ograničenja Huaveju, oprema kineskog diva smatrana je jednom od naprednijih, ali i najekonomičnijih u industriji.

Zabrana kineske opreme u nemačkim 5G mrežama značio bi pooštravanje stava Berlina ali i ostatka Evropske unije prema Kini, dok analitičari i eksperti kažu da bi taj trend mogao da se ubrza u narednim godinama, ističe američki Nacionalni javni radio.

Evropska unija i Kina su strateški partneri od 2003. Međutim, nedavno su zvaničnici EU zaoštrili svoj politički stav prema Pekingu etiketirajući Kinu kao „sistemskog rivala” i „strateškog konkurenta” Evropskoj uniji.

Poslednjih godina, javno raspoloženje prema Kini u celoj Evropi se pogoršalo, što je dovelo do evropskih sankcija Pekingu zbog kršenja ljudskih prava u kineskom regionu Sinđijang, a zatim 2021. zamrzavanja važnog ugovora o ulaganju. Većina članica Evropske unije i članica NATO-a takođe je stala na stranu SAD u označavanju Kine potencijalnom pretnjom, prenosi Beta.