Пролећна сетва биће скупља од јесење

До почетка пролећне сетве кукуруза, сунцокрета, соје… остало је мање од месец дана. Стручњаци Пољопривредног факултета у Београду процењују да ће производња тих култура у овој сезони бити скупља за шест до 30 одсто.

Како се наводи, без трошкова закупа земљишта, банкарских кредита, радне снаге, осигурања и амортизације, као и трошкова машинских услуга, по хектару кукуруза пољопривредници ће уложити 738 евра. За соју 665, а за шећерну репу чак 1.365 евра. Истраживање показује да се цене закупа ораница у Србији крећу у распону од 500 до 1.000 евра по хектару, док су машинске услуге (изнајмљивање механизације) поскупеле за око 25 одсто. Због високих цена вештачког ђубриво и горива, и прошлогодишња јесења сетва кукуруза била је за 50 одсто скупља у односу на 2021, а сунцокрета за 30 процената. Трошкови за ратаре били су рекордни. Међутим, сезону су обележиле високе цене жита и уљарица на домаћем и светском тржишту, што је подстакло пољопривреднике да саде иако је репроматеријал скуп.

Ситуација се у међувремену променила јер су већ неколико месеци цене житарица у фази стагнације и пада. Предвиђају ли се изненађења када је реч о заступљености култура на њивама? Подсетимо, ове јесени пшеница је засејана на знатно већим површинама, што значи да ће неких култура бити мање.

– С обзиром на подстицаје које држава даје очекујем да ће бити повећање површина код сунцокрета и шећерне репе. Као што је било знатно повећање уљане репице у односу на прошлу годину, око 67 одсто. Била је добра цена и добро се продавала – рекао је за „Политику” професор Зоран Рајић, с Пољопривредног факултету у Београду.

Пошто цена кукуруза пада треба очекивати и да ће ратари бити мање заинтересовани за ту културу, а посебно што су се последњих неколико година опекли због лоших климатских услова. Произвођачи ће свакако после жетве и бербе поново подвући црту јер ће се тада знати која је зарада.

– Ближи се жетва па ће се и Украјина ослобађати количина које има у силосима. Непознаница је како ће Руси реаговати пошто су трошкови производње код њих најнижи. Нејасно је још и да ли ће истанбулски споразум бити настављен а питање је и на која ће тржишта Русија усмеравати своју робу. То су све спекулације и не знамо како ће берзе реаговати – наглашава наш саговорник.

Рајић напомиње и да гарантовање цена, као рецимо прошле године за произвођаче сунцокрета, није добро, јер смо дошли у ситуацију да сада сваки произвођач тражи да се одреди минимална цена.