Prolećna setva biće skuplja od jesenje

Do početka prolećne setve kukuruza, suncokreta, soje… ostalo je manje od mesec dana. Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu procenjuju da će proizvodnja tih kultura u ovoj sezoni biti skuplja za šest do 30 odsto.

Kako se navodi, bez troškova zakupa zemljišta, bankarskih kredita, radne snage, osiguranja i amortizacije, kao i troškova mašinskih usluga, po hektaru kukuruza poljoprivrednici će uložiti 738 evra. Za soju 665, a za šećernu repu čak 1.365 evra. Istraživanje pokazuje da se cene zakupa oranica u Srbiji kreću u rasponu od 500 do 1.000 evra po hektaru, dok su mašinske usluge (iznajmljivanje mehanizacije) poskupele za oko 25 odsto. Zbog visokih cena veštačkog đubrivo i goriva, i prošlogodišnja jesenja setva kukuruza bila je za 50 odsto skuplja u odnosu na 2021, a suncokreta za 30 procenata. Troškovi za ratare bili su rekordni. Međutim, sezonu su obeležile visoke cene žita i uljarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podstaklo poljoprivrednike da sade iako je repromaterijal skup.

Situacija se u međuvremenu promenila jer su već nekoliko meseci cene žitarica u fazi stagnacije i pada. Predviđaju li se iznenađenja kada je reč o zastupljenosti kultura na njivama? Podsetimo, ove jeseni pšenica je zasejana na znatno većim površinama, što znači da će nekih kultura biti manje.

– S obzirom na podsticaje koje država daje očekujem da će biti povećanje površina kod suncokreta i šećerne repe. Kao što je bilo znatno povećanje uljane repice u odnosu na prošlu godinu, oko 67 odsto. Bila je dobra cena i dobro se prodavala – rekao je za „Politiku” profesor Zoran Rajić, s Poljoprivrednog fakultetu u Beogradu.

Pošto cena kukuruza pada treba očekivati i da će ratari biti manje zainteresovani za tu kulturu, a posebno što su se poslednjih nekoliko godina opekli zbog loših klimatskih uslova. Proizvođači će svakako posle žetve i berbe ponovo podvući crtu jer će se tada znati koja je zarada.

– Bliži se žetva pa će se i Ukrajina oslobađati količina koje ima u silosima. Nepoznanica je kako će Rusi reagovati pošto su troškovi proizvodnje kod njih najniži. Nejasno je još i da li će istanbulski sporazum biti nastavljen a pitanje je i na koja će tržišta Rusija usmeravati svoju robu. To su sve spekulacije i ne znamo kako će berze reagovati – naglašava naš sagovornik.

Rajić napominje i da garantovanje cena, kao recimo prošle godine za proizvođače suncokreta, nije dobro, jer smo došli u situaciju da sada svaki proizvođač traži da se odredi minimalna cena.