„Плава птица” долетела до тристоте епизоде

На иницијативу легендарног Тимотија Бајфорда (аутора емисија „Невен” и „Полетарац”), у суботу 15. октобра сада већ давне 2011. године, Радио-телевизија Србије направила је и емитовала прву епизоду серијала за децу „Плава птица”. Од тада је прошло много субота и стигли смо до јубиларне тристоте емисије која је на програму 11. марта у подне на РТС 1.

„Серијал је од својих почетака доживљавао промене, а оно што је остало исто јесте комуникација са гледаоцима. Иницијална идеја је била да ’Плава птица’ буде емисија уживо, базирана на комуникацији са гледаоцима. Међутим, то се никада није догодило. Од времена када је настао, серијал се мењао, развијао и сада смо дошли до чисте игране форме. Али, суштина иницијалне идеје је остала – иако немамо контакт уживо, имамо врло богату, стабилну и живу комуникацију са децом која нам непрестано шаљу писма, мејлове и поруке, а њихови коментари су нам апсолутни путоказ у развијању емисије све ове године. Они нам пишу шта воле, шта им се мање допада, шта их забавља и шта им је досадно. Наравно, то све пролази кроз уреднички филтер, али суштина јесте да су наши гледаоци скоро па равноправни ствараоци са нама”, каже уредница емисије Јелена Попадић Сумић.

А траже деца од „Плаве птице” свашта – од тога да им помогне да напишу школске саставе, преко тога да им покаже површину Месеца, па све до тога да им пева о државама за које је ретко ко чуо, као што су Тувалу или Науру.

Где се пева? У рубрици географски кутак, на коју су сви који раде са „Плавом птицом” бескрајно поносни. За сваку епизоду, већ годинама уназад, пише се оригинални текст песме о одређеној држави света. Углавном се користе занимљиве информације – какве везе имају овце и кафа са Етиопијом, зашто су у Португалији колачи углавном жути и како је настала прва библиотека, да панама-шешир не потиче из Панаме, већ из Боливије. На тај текст композитор компонује оригиналну музику базирану на мотивима музике државе о којој је реч.

Још два сегмента емисије деци су посебно драга. Један је „Кухињица” у којој лик куваричице увек спрема неку интересантну ужину: паприкозић (воз од паприке), бананосаур (диносаурус од банане), сендвичиште (сенвич-чудовиште)... Други је „Лов на знање” где гусарска посада плови и знање лови – увек се објашњава неки појам кроз везу са предметима. Из магичног бурета излази предмет и ако је, рецимо, реч о коњима, гусари покушавају да нађу везу између коња и кромпира који излази из бурета – коњ једе само кромпир? Не! Коњи јесу биљоједи, али немају посебну страст ка кромпиру... Гусари нагађају, нагађају, а долазак до коначног решења и није тако важан јер се успут и кроз игру сазна много информација. То је једна од НТЦ техника која постоји и у сегменту „Питалице”. На крају сваке епизоде гледамо деци омиљени експеримент, трик или упутство како нешто направити.

А све то увезано је играним сценама у студију које од ове године представља двориште у коме су становници наши драги глумци Борка и Осман, али и њихове досадне комшије – Госпођа Ж (која зна „све од А до Ж или Ш” – зар је битно) и господин Џ који дели информације „за Џ”. Односи међу њима су често јако комични, али су засољени љутњом, свађом, љубављу и креирани са јединим циљем – да се деци ненаметљиво укаже на то како се решавају конфликти... како се мири, прашта, али и како се лудо забавља.

Сетите се да „Плава птица” лети сваке суботе у подне на Првом програму РТС-а. Уреднице и сценаристкиње емисије су Јелена Попадић Сумић и Дуња Петровић. Редитељ је Миодраг Коларић, сценографкиње Тања Ивановић и Мира Андрејевић, костимографкиња Александра Стошић Крстовић, композитор Драгољуб Илић, музички уредник Добросав Предић, дизајнер звука Срђан Филиповић и монтажерка Нада Додиг Зилџић. Глумачку екипу чине: Борка Томовић, Осман Ахмед, Андријана Оливерић, Марија Меденица и Мирослав Петровић.