„Plava ptica” doletela do tristote epizode

Na inicijativu legendarnog Timotija Bajforda (autora emisija „Neven” i „Poletarac”), u subotu 15. oktobra sada već davne 2011. godine, Radio-televizija Srbije napravila je i emitovala prvu epizodu serijala za decu „Plava ptica”. Od tada je prošlo mnogo subota i stigli smo do jubilarne tristote emisije koja je na programu 11. marta u podne na RTS 1.

„Serijal je od svojih početaka doživljavao promene, a ono što je ostalo isto jeste komunikacija sa gledaocima. Inicijalna ideja je bila da ’Plava ptica’ bude emisija uživo, bazirana na komunikaciji sa gledaocima. Međutim, to se nikada nije dogodilo. Od vremena kada je nastao, serijal se menjao, razvijao i sada smo došli do čiste igrane forme. Ali, suština inicijalne ideje je ostala – iako nemamo kontakt uživo, imamo vrlo bogatu, stabilnu i živu komunikaciju sa decom koja nam neprestano šalju pisma, mejlove i poruke, a njihovi komentari su nam apsolutni putokaz u razvijanju emisije sve ove godine. Oni nam pišu šta vole, šta im se manje dopada, šta ih zabavlja i šta im je dosadno. Naravno, to sve prolazi kroz urednički filter, ali suština jeste da su naši gledaoci skoro pa ravnopravni stvaraoci sa nama”, kaže urednica emisije Jelena Popadić Sumić.

A traže deca od „Plave ptice” svašta – od toga da im pomogne da napišu školske sastave, preko toga da im pokaže površinu Meseca, pa sve do toga da im peva o državama za koje je retko ko čuo, kao što su Tuvalu ili Nauru.

Gde se peva? U rubrici geografski kutak, na koju su svi koji rade sa „Plavom pticom” beskrajno ponosni. Za svaku epizodu, već godinama unazad, piše se originalni tekst pesme o određenoj državi sveta. Uglavnom se koriste zanimljive informacije – kakve veze imaju ovce i kafa sa Etiopijom, zašto su u Portugaliji kolači uglavnom žuti i kako je nastala prva biblioteka, da panama-šešir ne potiče iz Paname, već iz Bolivije. Na taj tekst kompozitor komponuje originalnu muziku baziranu na motivima muzike države o kojoj je reč.

Još dva segmenta emisije deci su posebno draga. Jedan je „Kuhinjica” u kojoj lik kuvaričice uvek sprema neku interesantnu užinu: paprikozić (voz od paprike), bananosaur (dinosaurus od banane), sendvičište (senvič-čudovište)... Drugi je „Lov na znanje” gde gusarska posada plovi i znanje lovi – uvek se objašnjava neki pojam kroz vezu sa predmetima. Iz magičnog bureta izlazi predmet i ako je, recimo, reč o konjima, gusari pokušavaju da nađu vezu između konja i krompira koji izlazi iz bureta – konj jede samo krompir? Ne! Konji jesu biljojedi, ali nemaju posebnu strast ka krompiru... Gusari nagađaju, nagađaju, a dolazak do konačnog rešenja i nije tako važan jer se usput i kroz igru sazna mnogo informacija. To je jedna od NTC tehnika koja postoji i u segmentu „Pitalice”. Na kraju svake epizode gledamo deci omiljeni eksperiment, trik ili uputstvo kako nešto napraviti.

A sve to uvezano je igranim scenama u studiju koje od ove godine predstavlja dvorište u kome su stanovnici naši dragi glumci Borka i Osman, ali i njihove dosadne komšije – Gospođa Ž (koja zna „sve od A do Ž ili Š” – zar je bitno) i gospodin Dž koji deli informacije „za Dž”. Odnosi među njima su često jako komični, ali su zasoljeni ljutnjom, svađom, ljubavlju i kreirani sa jedinim ciljem – da se deci nenametljivo ukaže na to kako se rešavaju konflikti... kako se miri, prašta, ali i kako se ludo zabavlja.

Setite se da „Plava ptica” leti svake subote u podne na Prvom programu RTS-a. Urednice i scenaristkinje emisije su Jelena Popadić Sumić i Dunja Petrović. Reditelj je Miodrag Kolarić, scenografkinje Tanja Ivanović i Mira Andrejević, kostimografkinja Aleksandra Stošić Krstović, kompozitor Dragoljub Ilić, muzički urednik Dobrosav Predić, dizajner zvuka Srđan Filipović i montažerka Nada Dodig Zildžić. Glumačku ekipu čine: Borka Tomović, Osman Ahmed, Andrijana Oliverić, Marija Medenica i Miroslav Petrović.