О поезији, преко океана

Драги Иване,
Прошле ноћи сам сањао сан о Београду. Изгледало је као да сам узео ноћни лет из Њујорка и некако стигао у рано јутро. Сећам се да сам размишљао смем ли позвати Ивана овако рано? У сваком случају, устао сам са осећањем туге… немаш појма колико желим да будем тамо…
Хајвард, 2. јун 1971.

Драги Иване,
… хоћеш ли бити у Београду? Идеш ли у Стругу? Сањам о свом путовању сваке ноћи. Прошле ноћи сам имао дуг разговор са Момчилом Настасијевићем. Говорио сам му да је велики песник. Шта то, дођавола, значи?
Твој (написано ћирилицом)
Charlic (написано на енглеском)
7. јун 1972.

Драги Чарли,
Добро је знати да имаш карте за пут – твоје ходочашће земљи предака. Сви се твоји пријатељи радују твом доласку – а Миша Павић је готово манично расположен (бојим се да ће те он закључати у своју кућу, и нама осталима допустити да те видимо само с времена на време и то по строгом и оскудном распореду… Поздрави Момчила Настасијевића кад следећи пут замислиш да чаврљаш с њим. Довиђења.
Најљубазније, Иван.
15. јун 1972.

Ово су одломци из писама која су размењивала двојица великих песника: Ивана В. Лалића, поете у самом врху српске литературе 20. века, и Чарлса Симића, песника српског порекла, једног од најбољих у америчкој модерној литератури. Епистоле које су се, захваљујући великом труду и суптилном осећају историчарке књижевности мр Светлане Шеатовић Димитријевић, нашле први пут, ексклузивно, у књизи "Поглед преко океана. Преписка Ивана В. Лалића и Чарлса Симића 1969–1996". Књигу су управо објавили "Чигоја штампа", Учитељски факултет и Институт за књижевност и уметност из Београда.

Светлана Шеатовић Димитријевић не само што је зналачки приредила ову преписку, већ је написала обимни предговор и краћи поговор, уводећи читаоца у тајне песничких и преводилачких радионица ова два песника. У књизи се налази више од сто писама, што на српском што на енглеском, или чак двојезично: Иван В. Лалић је суверено владао познавањем више страних језика (енглески, француски, немачки), а Чарлс Симић је остао "веран" српском, па су обојица размењивала не само знање већ и танани слух за стране речи.

Преписка Лалића и Симића почела је поводом Лалићевог превођења и припремања Антологије модерне америчке поезије, прве на српском језику која је објављена 1972. године а, с друге стране океана, поводом Симићевог превођења Лалићеве књиге "Време, ватре, вртови" која је објављена 1970. у Њујорку.

Кроз писма Лалића и Симића виде се не само њихов уметнички рад, схватање литературе и превођења, већ и касније учвршћено велико пријатељство које ће трајати све до Лалићеве смрти 27. јула 1996. године. Писма двојице пријатеља постала су место "за песничке и преводилачке консултације, информисање о књижевним токовима, класичној музици, џезу и пријатељско ћаскање са оним другим ’преко баре’... Објављивањем ове преписке поштоваоци Лалићевог дела моћи ће да сагледају колико су његове песме, преводи и свакодневица били дубоко прожети нитима истог бића загледаног у другу страну океана".

– Приређивање преписке, редакторски рад на писмима двојице изузетних песника Симића и Лалића, поетички веома различитих за сваког проучаваоца књижевности представљао би велику обавезу и част. Пратити токове професионалног и приватног, откривати колико су живот и литература међусобно условљени аспекти, за мене је било изузетно литерарно искуство и каткада, нека врста детективског рада – каже за "Политику" Светлана Шеатовић Димитријевић и додаје да се на корицама није случајно нашла слика мора.

– Књигу преписке сам именовала "Поглед преко океана" јер се често у писмима обојице песника говори о "скоку преко баре" или интересовању за све што је с друге стране океана. Док је за Симића ова страна океана место везано за носталгична сећања, земљу предака, за Лалића је друга страна океана, Америка, велики културолошки простор који је желео да упозна и својим преводилачким радом приближи нашим просторима. Море или пучина океана у Лалићевој поезији заузимају једно од најзначајнијих места, вишеструки симбол, праелемент из којег све потиче и у који се напокон све враћа.

Светлана Шеатовић Димитријевић указује на то како се у преписци помиње често и Ровињ у којем су једно лето заједно провели Лалић и Симић.

– Сећање на летовање у Ровињу је нека врста лајтмотива која се провлачи кроз преписку и представља идеалан, утопијски простор за песничку инспирацију и хедонистичке тренутке, што је била тежња обојице песника. Зато се није случајно нашло море на корицама ове књиге.

Преписка је намењена проучаваоцима Лалићевог и Симићевог песничког дела, али ће бити од користи и свима који се интересују за рецепцију српске послератне поезије у Америци.