Апел за глобалну акцију уклањања свемирског отпада

Група научника је преко часописа „Сајенс“ упутила апел за доношење међународно правно обавезујућег споразума по узору на историјски договор УН о океанима за заштиту Земљине орбите од опасности које представља свемирски отпад. Међународни тим стручњака процењује да око 100 билиона крхотина старих сателита кружи изнад наше планете и чије се кретање углавном не прати.

С обзиром на процену да ће се број вештачких сателита до 2030. године повећати са садашњих 9.000 на 60.000 неопходно је одмах деловати како би се спречило загушење у ниској орбити Земље, појасу од 160 до 2.000 километара изнад површине мора. Иако су судари за сада ретки, повећањем броја сателита у орбити  биће потребно много више маневара да би се они избегли опасни физички контакти који могу да оштете летелице.

Мисија „Римув дебрис“  компаније „Сори сателит технолоџи“ је још 2018. увежбавала могућност хватања дотрајалих сателита огромном мрежом. Годину дана касније Европска свемирска агенција (ЕСА) извела је свој први сателитски маневар како би избегла судар са  кластером орбиталног отпада. У међувремену компанија „Астроскејл“ планира и прву британску националну мисију за уклањање свемирског отпада.

Мелиса Квин, шеф британске свемирске луке Корнвол каже да човечанство треба одмах преузме одговорност за своје понашање у свемиру, јер ће после бити касно.

„Сателити су од виталног значаја за здравље наших људи, привреде, безбедности и саме Земље. Али коришћење орбите за корист људи и саме наше планете је у опасности. Упоређујући начин на који смо третирали наше море, можемо бити проактивни пре него што трајно оштетимо орбиту Земље за  будуће генерације“, поручила је Мелиса Квин, охрабрујући светске лидере да препознају проблем.

Прошле недеље након преговора који су трајали скоро две деценије више од 190 земаља постигло је споразум о заштити морског живота као део Уговора УН о отвореном мору. Циљ уговора о океанима  је да 30 одсто мора  до 2030. године стави прогласи за заштићена подручја како би се омогућило обнављање уништене морске природе.

И научница у лабораторији НАСА-е за млазни погон др Кимберли Мајнер сматра да је неопходно искористити решења из иницијативе УН о океану  како би се смањило загађење доњих слојева Земљине орбите како би се омогућио  даљи наставак истраживања свемира и космичких технологија.
Будући да глобална свемирска индустрија добија на замаху према оцени научника да постоји бојазан да би нижи слојеви орбите могли постати неупотребљиви осим ако се хитно не донесу планови за уклањање свемирског смећа.

Научници истичу да је хитно неопходан глобални консензус о начинима како најбоље управљати Земљином орбитом како би се избегле грешке уочене у светским океанима где је људски немар довео до тога да многим живим врстама прети изумирање.

Др Имоџен Напер, биотехнолог на Универзитету у Плимуту, један од аутора апела у „Сајенсу“  каже да је питање загађења океана пластиком привукло глобалну пажњу, иако је примена решења упркос ограниченим акцијама била спора.
„Сада смо у сличној ситуацији са нагомилавањем свемирског отпада. Узимајући у обзир оно што смо научили на отвореним морима, можемо да избегнемо исте грешке и да радимо заједно на спречавању трагедије ради заједничког добра у свемиру“, каже ова научница за дневни лист „Ајриш егзаминер“.