Како је Владимир Путин помирио Французе и Британце

Интерес је оно што повезује и обичне људе, а камоли политичаре, поготову када им усклађивање политика, као у случају британске и француске владе доноси вишеструку добит. То је довољан разлог да Риши Сунак и Емануел Макрон године трвења оставе у Паризу, где ће данас закопати ратне секире. Поглавље лоших епизода отворено брегзитом је окончано. Почиње јединство – иницијација новог, уједначеног спољнополитичког приступа. Лондон и Париз биће сложни кад је реч о мањим политичким победама које ће „продати” домаћој публици. Први англо-француски самит у последњих шест година позабавиће се споразумима о миграцијама, енергији, пољима која се тичу младих, али далеко веће силе које превазилазе билатералне односе гурају до јуче завађене стране ка блискости. Наиме, уочи Сунаковог пута британска амбасадорка у Паризу дала је француским медијима интервју у којем је нагласила „иницијацију нове Антанте”, разумевања између Француске и Британије.

Двојица нових пријатеља предводе војне силе западне Европе и на њима лежи задатак да својим примером рефлектују да је Запад једногласан у односу према рату у Украјини. У Паризу ће послати поруку Москви, али и сугерисати Европи којим путем ће ићи, те ће стога сарадња у области одбране бити стожер данашњег састанка.

Рат у Украјини учинио је да се западни лидери више повежу. Британија од почетка рата има оштрији приступ у односу према Москви због рата и недвосмислену подршку Кијеву, превасходно војну, док се Макрон намеће у улози лидера Запада који смирује ситуацију. Самит би требало да уједначи спољнополитички наступ и пошаље сигнал да се Запад окупља око идеје подршке Украјини.

Уочи доласка британског премијера, из Јелисејске палате су поручили да се суочавају са заједничком претњом, „што је тест за наше две земље, које имају највеће армије у Европи и нуклеарне капацитете”, и да због тога деле посебну одговорност.

Британија и Француска не могу бити у свађи ако ће то Запад учинити слабијим у односу на Русију, а потенцијално и Кину. А како рекоше из кабинета француског председника, Руси ће посматрати сигнале који долазе са самита. Ако сусрет буде разочаравајући, то ће за њих бити сигнал слабости. Самит је, дакле, много више од британско-француске „романсе”, више од питања билатералних односа.

Увод у процес постављања темеља будућих односа био је прошлонедељни сусрет Ришија Сунака и Урсуле фон дер Лајен у Лондону где су постигли битан трговински споразум о Северној Ирској. Европска комисија је учинила низ уступака Британији и северноирски протокол је након једногодишњих преговора избављен из ћорсокака.

Оно што ће у сусрету Макрона са Сунаком бити најбитније је да ли ће и у којој мери један другом попустити кад је реч о одговору на то како рат у Украјини треба да се заврши. Подсетимо да је Велика Британија од почетка сукоба позивала алијансу да подржи Кијев, да шаље оружје и пружи сву помоћ док Кијев не врати своју територију, док су поједини европски савезници полугласно почели да говоре како ће Украјина можда морати да се одрекне дела своје територије у замену за мировни споразум. Макрон јавно није пропагирао борбу до краја и често је говорио о преговорима и опрезном приступу према Путину те да замишља нову безбедносну архитектуру са Москвом која би установила „гаранције за Русију”.

Кључни приоритети данас ће бити усаглашене изјаве и кристалисање јасне поруке да Русија у рату мора бити поражена. Постоји и простор за нове односе две државе након брегзита и савеза Аукус, који је изоловао Француску. Британци имају логистичку базу у Сингапуру, а Французи у Џибутију. Могли би да удруже ресурсе.

Компензација Британији у Паризу могла би да дође на пољу миграционе политике. То је велики захтев Сунака који настоји да представи напредак у решавању проблема са мигрантима који чамцима стижу преко Ламанша у Велику Британију. Лондон жели да Французи боље контролишу своје обале. Ово питање је од огромног значаја за побољшање положаја његове странке код кључних гласача, у сусрет изборима 2024. Аналитичари очекују да ће на овом пољу Макрон и Сунак постићи договор јер неће дозволити да поделе у вези с овим питањем засене ресетовање односа. Међутим, како се ово питање може решити само на нивоу ЕУ, може се очекивати да Макрон понуди дугорочну помоћ учинивши мањи искорак, мало више него што ради сада, а који Сунак може да „уновчи” код куће. Приоритет је, свакако, постизање бољих односа, а томе ће допринети и најављена прва посета краља Чарлса Француској.