За­што Пен­та­гон бло­ки­ра ис­тра­гу о ру­ским рат­ним зло­чи­ни­ма

Пен­та­гон не же­ли да с Ме­ђу­на­род­ним кри­вич­ним су­дом у Ха­гу по­де­ли оба­ве­штај­не по­дат­ке о на­вод­ним ру­ским рат­ним зло­чи­ни­ма у Укра­ји­ни да се не би ство­рио пре­се­дан ко­ји би се ка­сни­је од­но­сио и на аме­рич­ке вој­ни­ке.

Ви­ше аме­рич­ких зва­нич­ни­ка обе­ћа­ло је да ће ви­нов­ни­ци зло­де­ла у Укра­ји­ни би­ти при­ве­де­ни прав­ди, али у вла­ди не­ма са­гла­сја кад је реч о са­рад­њи са су­дом у Ха­гу. Док Стејт де­парт­мент, Ми­ни­стар­ство прав­де и ве­ли­ки део Бе­ле ку­ће тра­же да се по­мог­не су­ду, ми­ни­стар од­бра­не Лојд Остин твр­ди да не тре­ба усту­па­ти ин­фор­ма­ци­је и кре­и­ра­ти пре­се­дан.

Пред­сед­ник Џо­зеф Бај­ден још ва­га од­лу­ку, ја­вља „Њу­јорк тајмс”.

Остин сма­тра да Аме­ри­ка тре­ба да се др­жи ста­ва да Ме­ђу­на­род­ни кри­вич­ни суд не мо­же да про­це­су­и­ра вој­ни­ке зе­ма­ља ко­је ни­су при­зна­ле над­ле­жност тог су­да. У та­кве др­жа­ве спа­да­ју и Аме­ри­ка и Ру­си­ја. Пре­ма Пен­та­го­ну, Ва­шинг­тон не тре­ба да од­сту­па од овог ста­ва чак ни кад су се зло­чи­ни од­и­гра­ли на те­ри­то­ри­ји зе­ма­ља ко­је су при­зна­ле ју­рис­дик­ци­ју су­да у Ха­гу. Укра­ји­на ни­је пот­пи­сни­ца Рим­ског ста­ту­та, ко­јим је осно­ван Ме­ђу­на­род­ни кри­вич­ни суд, али се Ки­јев сло­жио да овај суд ис­тра­жи зло­чи­не ко­ји се де­ша­ва­ју у Укра­ји­ни од 2013.

За­го­вор­ни­ци аме­рич­ке са­рад­ње с Ме­ђу­на­род­ним кри­вич­ном су­дом у слу­ча­ју на­вод­них ру­ских зло­чи­на ве­ру­ју да Ва­шинг­тон тре­ба да при­хва­ти крај­ње хи­по­те­тич­ку мо­гућ­ност да се у Ха­гу јед­ног да­на су­ди и аме­рич­ким вој­ни­ци­ма. У овом де­лу вла­де твр­де да до та­квих су­ђе­ња ни­кад не­ће до­ћи јер Рим­ски ста­тут до­зво­ља­ва над­ле­жност су­да у Ха­гу са­мо кад зе­мља не же­ли или не мо­же да ис­тра­жи зло­чи­не сво­јих вој­ни­ка, што ни­је слу­чај са Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма.

Ме­ђу­на­род­ни кри­вич­ни суд је од Аме­ри­ке тра­жио оба­ве­штај­не ин­фор­ма­ци­је о на­па­ду ру­ске вој­ске на ци­ви­ле и от­ми­ци укра­јин­ске де­це. Кон­грес је про­шлог де­цем­бра усво­јио за­кон ко­ји олак­ша­ва аме­рич­ку са­рад­њу са су­дом у Ха­гу кад је реч о зло­чи­ни­ма у Укра­ји­ни.

Иако је пред­сед­ник Бил Клин­тон пот­пи­сао Рим­ски ста­тут, Се­нат ни­кад ни­је ра­ти­фи­ко­вао при­сту­па­ње.

Ка­сни­је је пред­сед­ник Џорџ Буш по­ву­као аме­рич­ки пот­пис јер је пре­вла­дао став да Ва­шинг­тон не тре­ба да до­ђе ни бли­зу то­га да при­хва­ти ју­рис­дик­ци­ју су­да над аме­рич­ким вој­ни­ци­ма ко­ји ра­ту­ју или су у ми­ров­ним ми­си­ја­ма по све­ту. Бу­шо­ва вла­да је пот­пи­са­ла спо­ра­зу­ме с број­ним зе­мља­ма ко­је су се оба­ве­за­ле да ни­кад не­ће ис­по­ру­чи­ти аме­рич­ке вој­ни­ке Ме­ђу­на­род­ном кри­вич­ном су­ду.

Нај­ве­ће си­ле – САД, Ру­си­ја и Ки­на – не при­зна­ју над­ле­жност су­да. Ру­си­ја ни­кад ни­је ра­ти­фи­ко­ва­ла при­сту­па­ње, а по­ву­кла је и пот­пис кад је суд ру­ско пре­у­зи­ма­ње Кри­ма ква­ли­фи­ко­вао као анек­си­ју. Ју­рис­дик­ци­ју су­да не при­хва­та­ју број­не зе­мље ко­је се до­во­де у кон­текст рат­них зло­чи­на или зло­чи­на про­тив чо­веч­но­сти, по­пут Тур­ске, Са­у­диј­ске Ара­би­је, Си­ри­је, Изра­е­ла, Егип­та... Чла­ни­це су углав­ном европ­ске, ла­ти­но­а­ме­рич­ке и африч­ке др­жа­ве. Сви про­тив ко­јих је по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца су Афри­кан­ци. Фи­ли­пи­ни су се по­ву­кли чим је суд 2019. хтео да ис­пи­та „рат про­тив дро­ге” ко­ји је во­ди­ла та­да­шња вла­да.

Ва­шинг­тон је де­лио ин­фор­ма­ци­је са су­дом кад је тре­ба­ло ухва­ти­ти по­је­ди­не оп­ту­же­ни­ке из Афри­ке, али је за­то од­би­јао са­рад­њу кад је суд хтео да ис­тра­жи на­во­де о зло­чи­ни­ма аме­рич­ке вој­ске у Ав­га­ни­ста­ну и изра­ел­ске вој­ске у Па­ле­сти­ни. Вла­да До­нал­да Трам­па је та­да обе­ћа­ла да ће бло­ки­ра­ти суд на сва­ком ко­ра­ку, па је, из­ме­ђу оста­лог, ус­кра­ти­ла ви­зе ту­жи­о­ци­ма. Суд је ка­сни­је од­у­стао од ис­тра­ге про­тив аме­рич­ких вој­ни­ка.

Иако Изра­ел ни­је при­сту­пио Рим­ском ста­ту­ту, суд је 2021. про­гла­сио да је над­ле­жан за на­вод­не зло­чи­не изра­ел­ске вој­ске над Па­ле­стин­ци­ма јер је Па­ле­сти­на пот­пи­сни­ца и за­тра­жи­ла је ис­тра­гу.

Суд је про­шле го­ди­не по­кре­нуо и ис­тра­гу о рат­ним зло­чи­ни­ма у Укра­ји­ни. Као и у слу­ча­ју Изра­е­ла и Па­ле­сти­не, и у слу­ча­ју Ру­си­је и Укра­ји­не глав­на пре­пре­ка за про­це­су­и­ра­ње зло­чи­на је не­са­рад­ња јед­не од упле­те­них др­жа­ва. И по­ред то­га што За­пад по­ру­чу­је да ће крив­це за зло­чи­не у Укра­ји­ни сти­ћи прав­да, те­шко је за­ми­сли­ти да ће прав­ду спро­ве­сти Ме­ђу­на­род­ни кри­вич­ни суд, јер Мо­сква не­ће сво­је офи­ци­ре и вој­ни­ке ис­по­ру­чи­ва­ти Ха­гу.