Трећи петогодишњи председнички мандат Си Ђинпингу
Си Ђинпинг (69) је јуче и формално постао најмоћнији кинески лидер после Мао Цедунга. Једногласно је изабран за председника Народне републике Кине и председавајућег Централног војног савета Кине на 14. Свекинеском народном конгресу. Сију је ово трећи петогодишњи мандат и он је једини председник Кине који је изабран по трећи пут, истиче кинеска агенција Синхуа.
На једночасовном гласању, у којем су учествовала 2.952 делегата, није било другог кандидата, а само електронско пребројавање гласова трајало је 15 минута. Поновним избором за председника Си је постао шеф државе с најдужим стажом од оснивања комунистичке Кине 1949. године.
На истој седници изабран је и нови председник кинеског парламента Џао Леђи, као и потпредседник парламента Хан Женг. Очекује се да данас или сутра буду именовани и чланови кинеске владе, као и нови премијер Кине Ли Ћанг (63), доскорашњи партијски шеф у Шангају.
Одмах после избора Си је положио заклетву да ће поштовати Устав Кине. На церемонији коју је преносила државна телевизија он је подигао десну песницу и ставио леву руку на црвене корице Устава Кине. Том приликом председник се обавезао да ће „изградити просперитетну, снажну, демократску, цивилизовану, хармоничну и велику модерну социјалистичку земљу”.
У Кини је председничка функција, или званично „председавајући државе”, углавном церемонијална титула. Права моћ лежи на позицијама шефа партије и војске – две кључне улоге, на које је Си поново именован на конгресу Комунистичке партије у октобру прошле године. Поновним именовањем за шефа државе практично је завршена транзиција у његову другу деценију на власти, пошто је Си још 2018. године укинуо ограничење броја председничких мандата.
Руски председник Владимир Путин био је међу првим страним лидерима који су честитали Сију трећи мандат.
То и не чуди, јер двојица државника блиско сарађују још од фебруара прошле године, кад су непосредно пре почетка рата у Украјини прогласили партнерство између две земље без икаквог ограничења.
Иако је избор Сија међу делегатима дочекан овацијама у Великој дворани народа на пекиншком тргу Тјенанмен, „Гардијан” сматра да почетак његовог трећег мандата без преседана на челу Кине долази у тренутку када се друга по величини светска економија суочава с великим препрекама, од успоравања раста и проблематичног сектора некретнина до пада наталитета.
„У свом трећем мандату Си ће морати да се усредсреди на оживљавање економије. Али ако настави с оним што је радио – строжом партијском и државном контролом приватног сектора и конфронтацијом са Западом – његови изгледи за успех неће бити охрабрујући”, изјавио је за Ројтерс Вили Лем, виши сарадник америчког истраживачког центра Фондација „Џејмстоун”.
Си ће се јавности обратити у понедељак, уочи затварања годишњег заседања парламента, у тренутку кад се Кина суочава с бројним изазовима, укључујући отежани развој привредне активности после трогодишње строге политике у борби против пандемије ковида 19 и погоршања односа са Западом. Си је директно окривио САД и западне земље за потешкоће с којима се сада суочава кинеска економија.
У говору делегатима на Кинеској народној политичкој консултативној конференцији, која се одржава упоредо са заседањем парламента, Си је критиковао намеру Вашингтона за „обуздавање, опкољавање и потискивање Кине”.
Кина, како је поручио Си, мора „имати храбрости да се бори, јер се земља суочава с дубоким и сложеним променама, како на домаћем, тако и на међународном плану”.
Претходних дана на заседању Свекинеског народног конгреса државно руководство је изјавило да у овој години очекује нешто скромнији привредни раст од око пет одсто, у односу на прошлу годину, када је износио 5,5 процената. Одлазећи премијер Ли Кећанг представио је делегатима и повећање војног буџета на 7,2 одсто, што је незнатно више него прошле године.
Како је најављено, Пекинг за одбрану намерава да потроши 225 милијарди долара, а као и протеклих година, нису изнесене појединости, него само укупан износ и стопа повећања.
Кинески парламент је одобрио и свеобухватан план за реформу институција у оквиру Државног савета, укључујући формирање финансијског регулаторног тела и националног бироа података, али и реконструкцију министарства науке и технологије. Ове промене се тумаче као следећи корак Си Ђинпинга ка успостављању стриктне контроле Комунистичке партије над кључним областима креирања кинеске политике.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


