На­род­ни по­крет за др­жа­ву бра­ни су­ве­ре­ну по­ли­ти­ку

Фор­ми­ра­ње на­род­ног по­кре­та за др­жа­ву, ко­је је ини­ци­рао пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић, мо­гло би да сма­њи ме­ђу­на­род­не при­ти­ске, ко­ји у ком­би­на­ци­ји са по­ку­ша­ји­ма да се де­ста­би­ли­зу­је уну­тра­шња по­ли­тич­ка сце­на има за циљ да се Ср­би­ја при­си­ли да се са­гла­си са де­ло­ви­ма европ­ског пред­ло­га ко­ји су не­при­хва­тљи­ви. Ве­шта ди­пло­ма­ти­ја уз по­др­шку гра­ђа­на по­мо­гла би да се од­бра­ни су­ве­ре­на по­ли­ти­ка не­у­во­ђе­ња санк­ци­ја Ру­си­ји и да се од­у­пре уце­на­ма за­па­да ко­је би мо­гле да угро­зе еко­но­ми­ју.

Да би се од­бра­ни­ли на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си, пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић кре­ну­ће од да­нас у на­род и тра­жи­ти по­др­шку љу­ди за фор­ми­ра­ње на­род­ног по­кре­та за др­жа­ву. Он ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду оби­ћи све де­ло­ве Ср­би­је, а кам­па­њу за­по­чи­ње да­нас ка­да ће раз­го­ва­ра­ти са гра­ђа­ни­ма у Вра­њу. Ка­да је пре шест ме­се­ци пред­сед­ник Ву­чић на­ја­вио да ће по­чет­ком ове го­ди­не кре­ну­ти у ства­ра­ње „ве­ли­ког др­жа­во­твор­ног и на­ци­о­нал­ног по­кре­та за оп­ста­нак и на­пре­дак Ср­би­је”, у јав­но­сти је већ та­да тај по­тез ко­мен­та­ри­сан „као же­ља Ву­чи­ћа да на­пу­сти и да се дис­тан­ци­ра од СНС-а”, или чак као на­ме­ра да од­го­вор­ност за до­но­ше­ње те­шких од­лу­ка пре­пу­сти дру­ги­ма.

Ли­дер на­пред­ња­ка Алек­сан­дар Ву­чић је прек­си­ноћ де­ман­то­вао ове спе­ку­ла­ци­је и на­во­ди да је у април­ским из­бо­ри­ма про­шле го­ди­не „сво­ју стран­ку ис­пу­стио” и да он то нај­бо­ље зна и да му за та­ко не­што ни­је по­треб­но ис­тра­жи­ва­ње јав­ног мње­ња. „Хо­ћу до ма­ја, до Скуп­шти­не СНС-а, да фор­му­ли­шем ту по­ли­ти­ку за по­крет. Не­ће би­ти уки­да­ња СНС-а, то је нај­бо­ља пар­ти­ја у Ср­би­ји. Да ли ту има ку­ко­ља, функ­ци­о­не­ра ко­ји зло­у­по­тре­бља­ва­ју функ­ци­ју? На­рав­но да да, али сна­га СНС-а је у то­ме да то мо­же да пре­по­зна и при­зна”, ре­као је Ву­чић на ТВ Хе­пи и ис­та­као да упра­во за­то же­ли да иде у фор­ми­ра­ње ве­ли­ког на­род­ног по­кре­та ко­ји би био над­стра­нач­ки.

„Нај­ве­ћи број ин­те­лек­ту­а­ла­ца по­др­жа­ва Ср­би­ју на­прет­ка, а не да има­мо ин­те­лек­ту­ал­це екс­тре­ми­сте с обе стра­не ко­ји се ује­ди­не ве­ли­ком бр­зи­ном. Мо­ра­мо да по­ка­же­мо да је пра­ва ели­та, нај­о­збиљ­ни­ји љу­ди, за при­стој­ну, ра­ци­о­нал­ну, Ср­би­ју бу­дућ­но­сти. Да, рад­ни­ци, да, се­ља­ци, ко­ји ће да се бо­ре за сво­ју зе­мљу. Ме­ни је по­след­њи ман­дат, не због ме­не, не­го због Ср­би­је да ка­жу – не да­мо вам да уни­шти­те Ср­би­ју, екс­тре­ми­сти­ма са ле­ве и де­сне стра­не. Да ли ће­мо ус­пе­ти или не, ви­де­ће­мо”, ка­же Ву­чић и до­да­је да не тра­жи по­др­шку на­ро­да за се­бе, ни опрост, ни на­гра­ду.

Пред­сед­ник Ср­би­је је ра­ни­је ис­ти­цао да му је иде­ја да у ства­ра­њу по­кре­та уче­ству­ју и љу­ди ко­ји не при­па­да­ју ни­јед­ној стран­ци, као и они ко­ји се не ру­ко­во­де емо­ци­ја­ма и не ку­пу­ју по­е­не та­ко што уз­ви­ку­ју ла­жне па­три­от­ске па­ро­ле. На­ја­ва но­вог по­кре­та зна­чи и ре­де­фи­ни­са­ње по­ли­тич­ке сце­не Ср­би­је, ве­ро­ват­но и укруп­ња­ва­ње, јер ни­је ис­кљу­че­но да се у ову ор­га­ни­за­ци­ју сли­ју и не­ки од ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра на­пред­ња­ка са из­бор­не ли­сте.

Пот­пред­сед­ник Срп­ске на­пред­не стран­ке Ми­лош Ву­че­вић из­ја­вио је да је ве­о­ма ва­жан на­род­ни по­крет за др­жа­ву ко­ји је у на­ста­ја­њу, и да ће он би­ти пр­во по­ли­тич­ка плат­фор­ма, а да ће се вре­ме­ном ви­де­ти ко­га ће све да оку­пи. „СНС и, пре све­га, пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић, као пер­со­ни­фи­ка­ци­ја тог по­кре­та, мо­ра би­ти око­сни­ца по­кре­та отво­ре­ног и за све дру­ге по­ли­тич­ке стран­ке, ин­те­лек­ту­ал­це, рад­ни­ке и се­ља­ке, све ко­ји во­ле Ср­би­ју”, ре­као је Ву­че­вић. До­да­је да ће по­крет об­је­ди­ни­ти све ко­ји су за „са­мо­стал­ну, су­ве­ре­ну Ср­би­ју, ко­ја не­ма га­зду ни на јед­ној стра­ни све­та”.

А пред­сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра СНС-а Дар­ко Гли­шић ка­же да је пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић од пр­вог да­на био на­род­ни пред­сед­ник. За „По­ли­ти­ку” на­во­ди да је Ву­чић по­се­ћи­вао ме­ста у ко­ји­ма ни­су на­жа­лост ни­ка­да би­ли ни пред­став­ни­ци ло­кал­них вла­сти. „То до­вољ­но го­во­ри да прет­ход­ни пред­сед­ни­ци ни­су има­ли до­вољ­но слу­ха за по­тре­бе гра­ђа­на. Зна­чи да су ма­ње и бри­ну­ли о по­тре­ба­ма гра­ђа­на. Ву­чић је су­про­тан од свих сво­јих прет­ход­ни­ка и ишао је ’на но­ге’ гра­ђа­ни­ма. Пред­сед­ник кре­ће у оби­ла­зак ме­ста по Ср­би­ји и по­чи­ње од Вра­ња. Он иде ме­ђу на­род и то по­твр­ђу­је да је не­рас­ки­ди­во ве­зан за оно што чи­ни на­шу др­жа­ву, а то су на­ши гра­ђа­ни. Ово је по­твр­да од­го­вор­но­сти сна­жне по­ли­ти­ке ко­ју он во­ди пре­ма свим гра­ђа­ни­ма Ср­би­је и због то­га га гра­ђа­ни и жељ­но иш­че­ку­ју”, ка­же Гли­шић.

Је­дан од раз­ло­га за­што се фор­ми­ра по­крет је­сте чи­ње­ни­ца да, иако СНС бро­ји око 700.000 чла­но­ва, да се они ко­ји нај­ви­ше по­др­жа­ва­ју пред­сед­ни­ка Ву­чи­ћа из стра­нач­ких ре­до­ва мо­гу из­бро­ја­ти на пр­сте две ру­ке. Осим пре­ми­јер­ке Ане Бр­на­бић, то су још Ми­лош Ву­че­вић, Дар­ко Гли­шић, Бра­ти­слав Га­шић, Не­ве­на Ђу­рић и Зо­ран То­мић. Де­лу­је не­ве­ро­ват­но да је, ре­ци­мо, у по­ли­тич­ки жи­вот Ср­би­је ви­ше укљу­чен ам­ба­са­дор Ср­би­је у САД Мар­ко Ђу­рић не­го не­ки ми­ни­стри и го­то­во сви пред­сед­ни­ци оп­шти­на и гра­до­ва ко­ји су де­ле­ги­ра­ни из СНС-а.

А Де­јан Ми­ле­тић, пред­сед­ник Цен­тра за про­у­ча­ва­ње гло­ба­ли­за­ци­је, ка­же за наш лист да је пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић већ на­ја­вљи­вао фор­ми­ра­ње јед­ног та­квог по­кре­та и да са­да ис­пу­ња­ва оно што је обе­ћао. „Овај је спе­ци­фи­чан тре­ну­так у ко­јем се са­да на­ла­зи Ср­би­ја, али не са­мо Ср­би­ја не­го и цео ре­ги­он, ука­зу­је на то да се тре­ба ори­јен­ти­са­ти на очу­ва­ње др­жав­них и на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са. У том слу­ча­ју по­ли­тич­ке пар­ти­је и та по­де­ла, на не­ке уско­стра­нач­ке ин­те­ре­се и стран­ке, јед­но­став­но гу­бе на зна­ча­ју. Ово је те­шко вре­ме ка­да тре­ба зби­ти ре­до­ве, ка­да тре­ба би­ти је­дин­ствен, ка­да тре­ба про­на­ћи кон­сен­зус око кључ­них на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са”, ка­же Ми­ле­тић. До­да­је да је по­крет ко­ји се фор­ми­ра на­род­на ствар, да ће то би­ти удру­жи­ва­ње љу­ди.

По­ли­тич­ки ана­ли­ти­чар Бран­ко Ра­дун ка­же да ми­сли да је иде­ја да се до­ђе до ши­ре по­др­шке ко­ја би пре­ва­зи­шла стра­нач­ко опре­де­ље­ње. За наш лист до­да­је да по­сто­ји раз­ли­ка из­ме­ђу оно­га ко­ли­ко на из­бо­ри­ма до­би­ја Ву­чић од оно­га што  до­би­ја СНС. „Ми­слим да је иде­ја да се фор­ми­ра овај по­крет же­ља да се по­кри­је део би­рач­ког те­ла ко­ји ни­је по­ли­тич­ки ак­ти­ван, а ко­ји по­др­жа­ва Ву­чи­ћа. С дру­ге ста­не, по­сто­је и не­ке гру­пе, ин­те­лек­ту­ал­ци, ве­те­ра­ни, ко­је има­ју ути­цај и оства­ри­ли су за­вид­не ка­ри­је­ре, ни­су по­ли­тич­ки ак­тив­ни, а ко­ји та­ко­ђе же­ле да се при­дру­же ши­рој плат­фор­ми. Ме­ђу њи­ма има до­ста и ап­сти­не­на­та ко­ји у прин­ци­пу не ве­ру­ју стран­ка­ма и ко­ји би у ова­квој при­чи хте­ли да уче­ству­ју. Ву­чић хо­ће да до­би­је ши­ру по­др­шку по­ли­ти­ке око Ко­сме­та, али и око дру­гих ства­ри”, ка­же Ра­дун и до­да­је да ни­је реч са­мо о КиМ, већ и ЕУ, санк­ци­ја­ма Ру­си­ји... „По­след­ња де­ша­ва­ња у Скуп­шти­ни Ср­би­је ја­сно по­ка­зу­ју да су пар­ти­је озбиљ­но по­де­ље­не око ва­жних и бит­них по­ли­тич­ких и др­жав­них од­лу­ка. Део опо­зи­ци­је је оштро про­тив ове иде­је јер сма­тра да је њо­ме по­ли­тич­ки угро­жен. Реч је о над­стра­нач­кој иде­ји, ко­ја је из­над днев­но­по­ли­тич­ких ига­ра. Не оче­ку­јем да ће стран­ке да се при­кљу­чу­ју том по­кре­ту, оне не­ма­ју од­го­во­ра по­го­то­во уко­ли­ко бу­де успе­шна”, за­кљу­чу­је Бран­ко Ра­дун.

По­че­так но­ве епо­хе у по­ли­тич­ком жи­во­ту

Со­ци­о­лог Вла­ди­мир Ву­ле­тић сма­тра да је но­ви по­крет пре све­га од­го­вор на чи­ње­ни­цу да СНС не мо­же да се но­си са свим при­ти­сци­ма ко­ји су сву­да око нас, а ко­ји до­ла­зе из­ну­тра и спо­ља. За „По­ли­ти­ку” ка­же да пред­сед­ник Ву­чић има не­сум­њи­ву по­др­шку гра­ђа­на и да се то мо­гло ви­де­ти на по­след­њим пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма у апри­лу про­шле го­ди­не. „Овај по­крет је ло­ги­чан и оче­ки­ван по­тез и ње­го­вим осни­ва­њем ће по­че­ти но­ва епо­ха у по­ли­тич­ком жи­во­ту Ср­би­је. По­сле де­сет го­ди­на ра­да СНС-а, не­што се мо­ра­ло ура­ди­ти јер, у про­тив­ном, по­ста­вља се пи­та­ње ка­ква би би­ла по­ли­тич­ка ста­бил­ност. Но­ви по­крет је сва­ка­ко ис­ко­рак ка тој ста­бил­но­сти. Шта све то под­ра­зу­ме­ва и ка­кви ће, у кон­тек­сту свих при­ти­са­ка, по­те­зи би­ти по­вла­че­ни, оста­је да се ви­ди. Мо­ра се на из­ве­стан на­чин ак­ти­ви­ра­ти на­род. Без ак­тив­не по­др­шке ста­нов­ни­штва не мо­же је­дан чо­век или јед­на пар­ти­ја да ра­ди, а да оста­ли гле­да­ју, ћу­те и че­ка­ју да не­што пад­не с не­ба”, ка­же Ву­ле­тић.