Те­шко до за­шти­те за­шти­ће­них под­руч­ја

Вест да је, го­то­во де­це­ни­ју од пр­вих ини­ци­ја­ти­ва, скуп­шти­на оп­шти­не Ћи­ће­вац по­кре­ну­ла про­це­ду­ру за про­гла­ше­ње Ста­лаћ­ке кли­су­ре и Мој­сињ­ских пла­ни­на за за­шти­ће­но под­руч­је, од­јек­ну­ла је ме­ђу еко­ло­зи­ма. Раз­лог за то от­кри­ва­ју по­да­ци ко­ји ка­жу да овај ста­тус че­ка још око пе­де­се­так под­руч­ја у Ср­би­ји, од ко­јих не­ки и ду­же од де­сет го­ди­на.

– Ово је ре­дак при­мер да не­ка оп­шти­на упра­вља под­руч­ји­ма ко­ји се про­сти­ру на ве­ћој по­вр­ши­ни. Нај­че­шће, ка­да је реч о гра­до­ви­ма и оп­шти­на­ма, ра­ди се о гру­пи ста­ба­ла. По­здра­вља­мо овај чин, али и под­се­ћа­мо да ни­је до­вољ­но да под­руч­ја бу­ду за­шти­ће­на на па­пи­ру, већ и у прак­си – ка­же Де­јан Мак­си­мо­вић из Еко­ло­шког цен­тра „Ста­ни­ште”, удру­же­ња ко­је је 2021. ура­ди­ло де­таљ­ну ана­ли­зу о ста­њу за­шти­ће­них под­руч­ја у Ср­би­ји.

А оно је по­ка­за­ло да, иако зва­нич­на еко­ло­шка по­ли­ти­ка иде у сме­ру по­ве­ћа­ња др­жав­не те­ри­то­ри­је под за­шти­том при­ро­де, ова под­руч­ја чи­не ис­под осам од­сто укуп­не по­вр­ши­не. Тач­ни­је, пре две го­ди­не у цен­трал­ни ре­ги­стар би­ло је упи­са­но 469 за­шти­ће­них под­руч­ја, од ко­јих је ка­те­го­ри­са­но са­мо 290, ко­ји су овај ста­тус сте­кли по­сле 1991. го­ди­не. Суд­би­на оних ко­ји су ову ти­ту­лу ра­ни­је до­би­ли ни­је по­зна­та.

– Нај­ви­ше хек­та­ра је под ре­пу­блич­ком за­шти­том – око 655.000 хек­та­ра од 678.000 хек­та­ра укуп­но за­шти­ће­не по­вр­ши­не. У пи­та­њу су и нај­вред­ни­ја под­руч­ја, та­ко да ре­пу­блич­ке вла­сти има­ју нај­ве­ћу од­го­вор­ност за за­шти­ту при­ро­де. Али од 74 оп­шти­не и гра­до­ва ко­ји су про­гла­си­ли укуп­но 200 за­шти­ће­них под­руч­ја, са­мо њих 20 је у 2020. го­ди­ни фи­нан­си­ра­ло за­шти­ће­на под­руч­ја ко­ја су са­ми из­гла­са­ли. Та­ко­ђе, ка­да смо за­тра­жи­ли из­ве­шта­је ис­по­ста­ви­ло се да их са­мо њих 16 има за сва за­шти­ће­на под­руч­ја, а 21 ло­кал­на са­мо­у­пра­ва од­го­во­ри­ла нам је да не­ма ни­је­дан из­ве­штај ни за јед­но под­руч­је. До­га­ђа­ло се и да нам из оп­шти­на и гра­до­ва стиг­не од­го­вор ка­ко они не­ма­ју за­шти­ће­на под­руч­ја иако ре­ги­стар по­ка­зу­је су­прот­но. То је био слу­чај у де­сет ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. То зна­чи да над­ле­жни уоп­ште не зна­ју да има­ју под­руч­ја о ко­ји­ма тре­ба да бри­ну, иако у оп­шти­на­ма и гра­до­ви­ма по­сто­је љу­ди чи­ји је по­сао да упра­во то ра­де – об­ја­шња­ва Мак­си­мо­вић.

Ка­ква је си­ту­а­ци­ја у овој обла­сти, до­да­је наш са­го­вор­ник, нај­бо­ље илу­стру­је по­да­так са сајта sa­ve­o­ne­nergy.com – на­ша зе­мља на­ла­зи се на 33. ме­сту ме­ђу 35 европ­ских др­жа­ва узи­ма­ју­ћи у об­зир тре­нут­ни про­це­нат за­шти­те. Иза нас на­ла­зе се са­мо још Ру­му­ни­ја и Бо­сна и Хер­це­го­ви­на.

– Био је циљ да до 2020. го­ди­не 12 про­це­на­та др­жав­не те­ри­то­ри­је бу­де под за­шти­том и у то­ме ни­смо ус­пе­ли. Све до 2017. про­це­нат за­шти­ће­них под­руч­ја био је ис­под се­дам од­сто, а он­да је те го­ди­не по­ве­ћан са 6,54 про­це­на­та на 7,48. Иза овог по­да­тка кри­је се чи­ње­ни­ца да је те го­ди­не Парк при­ро­де Ста­ра пла­ни­на про­гла­шен за­шти­ће­ним под­руч­јем, ко­ји је ујед­но и нај­ве­ће за­шти­ће­но под­руч­је. Већ на­ред­не го­ди­не ове број­ке по­ра­сле су за са­мо 0,08 про­це­на­та – до­да­је наш са­го­вор­ник.

Осим ре­пу­бли­ке и ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, че­сто се као упра­вља­чи ових под­руч­ја по­ја­вљу­ју јав­на пред­у­зе­ћа чи­ја де­лат­ност не­ма ни­ка­кве ве­зе са жи­вот­ном сре­ди­ном и еко­ло­ги­јом. У та­квим слу­ча­је­ви­ма, ка­же наш са­го­вор­ник, на за­шти­ће­на под­руч­ја гле­да се са­мо као на ме­сто тро­шка.

– Ути­сак је да се из­бе­га­ва са про­гла­ше­њем за­шти­те. Је­дан од глав­них раз­ло­га је­сте тај што ор­га­ни вла­сти ни­су све­сни зна­ча­ја при­ро­де и уз то не же­ле до­дат­на фи­нан­сиј­ска оп­те­ре­ће­ња. Пре­ма про­пи­си­ма ор­ган ко­ји про­гла­си за­шти­ту ду­жан је да фи­нан­си­ра ме­ре за­шти­те, да­је са­гла­сно­сти упра­вља­чи­ма на про­гра­ме упра­вља­ња и оба­вља ин­спек­циј­ски над­зор над спро­во­ђе­њем за­ко­на и од­лу­ке о за­шти­ти – ис­ти­че Мак­си­мо­вић и под­се­ћа на слу­чај оп­шти­не Бе­ла Цр­ква, ко­ја је тра­жи­ла да се сма­њи по­вр­ши­на под за­шти­том Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де „Ка­раш – Не­ра”.

Ис­тра­жи­ва­ње Еко­ло­шког цен­тра „Ста­ни­ште” по­ка­за­ло је и да је из ре­пу­блич­ког бу­џе­та 2020. го­ди­не по­тро­ше­но укуп­но око 225 ми­ли­о­на ди­на­ра и то око 65 ми­ли­о­на ди­на­ра на пет на­ци­о­нал­них пар­ко­ва, а за сва оста­ла под­руч­ја око 160 ми­ли­о­на ди­на­ра. Нај­ви­ше су фи­нан­си­ра­не ак­тив­но­сти и по­тре­бе чу­вар­ске слу­жбе, мо­ни­то­рин­га и обе­ле­жа­ва­ња за­шти­ће­ног под­руч­ја.

Ис­тра­жи­ва­чи „Ста­ни­шта” ука­за­ли су на још не­ке про­бле­ме – не­до­вољ­но по­у­здан и јав­но­сти не­до­сту­пан ре­ги­стар у ко­јем не­до­ста­ју по­да­ци за сва под­руч­ја о ка­те­го­ри­ји, као и о то­ме ко су њи­хо­ви упра­вља­чи.

За­што су за­шти­ће­на под­руч­ја уоп­ште ва­жна?

– Она чу­ва­ју ге­нет­ски фонд, би­о­ло­шку и ге­о­ло­шку ра­зно­вр­сност, та­ко­ђе пре­чи­шћа­ва­ју ва­здух и во­ду, шти­те од по­пла­ва, еро­зи­је, по­жа­ра, биљ­них бо­ле­сти, убла­жа­ва­ју по­сле­ди­це кли­мат­ских про­ме­на… По­вољ­но ути­чу на ква­ли­тет зе­мљи­шта и хра­не, на фи­зич­ко и пси­хич­ко здра­вље, у њи­ма бо­ра­ви­мо, ре­кре­и­ра­мо се, обра­зу­је­мо се… Не по­сто­ји та­чан по­да­так, али се про­це­њу­је да при­род­на под­руч­ја Ср­би­ји пру­жа­ју јав­не услу­ге вред­не ви­ше де­се­ти­на, мо­жда и сто­ти­на ми­ли­о­на евра го­ди­шње. Ве­ли­ки део по­пу­ла­ци­је, на­жа­лост, то­га ни­је све­стан, већ у за­шти­ће­ним под­руч­ју ви­ди по­год­но ме­сто за град­њу но­вог стам­бе­ног ком­плек­са, из­град­њу ми­ни-хи­дро­е­лек­тра­не, екс­пло­а­та­ци­ју шљун­ка… – ис­ти­че Де­јан Мак­си­мо­вић.