„Оскари” у знаку историјских рекорда

Ноћас у 2.00 уз директан пренос на РТС 1 почиње 95. додела престижних филмских награда „Оскар” која се одржава у Долби театру у Лос Анђелесу.

Акциона комедија „Све у исто време”, који су режирали Данијел Кван и Данијел Шејнерт, води са 11 номинација за признања која додељује Академија филмских уметности и наука. Следе „Духови острва” Мартина Макдоне и „На западу ништа ново” Едварда Бергера са по 9.

Кроз историју ове доделе, од прве церемоније 1929. па до данас, постављани су рекорди у освојеним златним стауетама у различитим категоријама, али и рекорди по броју номинација.

Тако је Данијел Деј Луис још увек неприкосновен када говоримо о освојеним „Оскарима” за најбољег глумца. Овај енглеско-ирски глумац трипут је овенчан овим признањем и то за роле у филмовима „Моје лево стопало” из 1989, „Биће крви” из 2007. и „Линколн” из 2013. године.

Смешила му се и четврта победа, за улогу у остварењу „Фантомска нит” из 2017, али је златну статуету однео његов колега Гари Олдман захваљујући изврсној интерпретацији бившег британског премијера Винстона Черчила у драми „Најмрачнији час”. После овог остварења, славни Данијел Деј Луис решио је да се пензионише.

Његова колегиница, Американка Кетрин Хепберн, држи рекорд међу глумицама. Најбољом је проглашена четири пута и то за улоге у филмовима „Ладолеж”/„Јутарња слава” из 1933, „Погоди ко долази на вечеру” (1967), „Зима једног лава” (1968) и „На златном језеру” (1981). Занимљиво је да је њена колегиница Кејт Бланчет освојила „Оскар” за најбољу споредну глумицу захваљујући верном приказу харизматичне Хепбернове у филму „Авијатичар” из 2004. Амерички филмски институт прогласио је Кетрин Хепберн најбољом глумицом свих времена. Славна дама преминула је 2003. године.

Чувени филмови „Бен Хур” Вилијама Вајлера из 1959, „Титаник” Џејмса Камерона из 1997. и „Господар прстенова: Повратак краља” из 2003, који је режирао Питер Џексон, држе рекорд са 11 освојених „Оскара” за најбоља остварења. „Титаник” је на врху у још једној категорији – по броју освојених номинација (14). На тој листи праве му друштво и остварења „Ла-ла ленд” (2016) Дејмијана Шазела и „Све о Еви” (1950) Џозефа Л. Манкевица.

Један од најуспешнијих америчких редитеља у периоду од тридесетих до шездесетих година прошлог века, Џон Форд, оставио је печат и на додели „Оскара”. Држи рекорд са четири победе у трци за најбољег редитеља и то за остварења „The Informer” (1935), „Плодови гнева” (1940), „Како је била зелена моја долина” (1941) и „Миран човек” (1952).

Редитељ и сценариста Вуди Ален за сада има четири „Оскара” за најбољи оригинални сценарио, што је највећи број освојих златних статуета у овој категорији. С друге стране, његов не баш толико познат колега, Елиот Клосон, био је у трци за четири златне статуете за оригинални сценарио у једној години. Реч је о другој додели престижних награда одржаној 1930.

Бриљантна у свакој улози, легендарна Мерил Стрип, трипут је освојила признање за најбољу глумицу на доделама „Оскара”. То није довољно да претекне рекорд Хепбернове. С друге стране, Мерил Стрип има највише глумачких номинација – чак 21. У каријери дугој скоро пет деценија, глумица је увек радо виђена међу номинованима. Критичари сматрају да би ова Американка ускоро могла да се изједначи са Хепберновом, али и да постави нови рекорд по броју освојених „Оскара” за најбољу глумицу.

Волтер Бренан трипут је тријумфовао у категорији „најбољи глумац у споредној улози”, док међу дамама ову титулу деле Дајана Вист и Шели Винтерс са по две.

Ентони Хопкинс и даље је најстрарији добитник „Оскара” са 83 године (најбољи глумац, филм „Отац”, 2021.), док се као најмлађи води глумица Тејтум О’Нил која је златну статуету добила са десет година за споредну ролу у филму „Месец од папира” из 1973.