„Oskari” u znaku istorijskih rekorda

Noćas u 2.00 uz direktan prenos na RTS 1 počinje 95. dodela prestižnih filmskih nagrada „Oskar” koja se održava u Dolbi teatru u Los Anđelesu.

Akciona komedija „Sve u isto vreme”, koji su režirali Danijel Kvan i Danijel Šejnert, vodi sa 11 nominacija za priznanja koja dodeljuje Akademija filmskih umetnosti i nauka. Slede „Duhovi ostrva” Martina Makdone i „Na zapadu ništa novo” Edvarda Bergera sa po 9.

Kroz istoriju ove dodele, od prve ceremonije 1929. pa do danas, postavljani su rekordi u osvojenim zlatnim stauetama u različitim kategorijama, ali i rekordi po broju nominacija.

Tako je Danijel Dej Luis još uvek neprikosnoven kada govorimo o osvojenim „Oskarima” za najboljeg glumca. Ovaj englesko-irski glumac triput je ovenčan ovim priznanjem i to za role u filmovima „Moje levo stopalo” iz 1989, „Biće krvi” iz 2007. i „Linkoln” iz 2013. godine.

Smešila mu se i četvrta pobeda, za ulogu u ostvarenju „Fantomska nit” iz 2017, ali je zlatnu statuetu odneo njegov kolega Gari Oldman zahvaljujući izvrsnoj interpretaciji bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila u drami „Najmračniji čas”. Posle ovog ostvarenja, slavni Danijel Dej Luis rešio je da se penzioniše.

Njegova koleginica, Amerikanka Ketrin Hepbern, drži rekord među glumicama. Najboljom je proglašena četiri puta i to za uloge u filmovima „Ladolež”/„Jutarnja slava” iz 1933, „Pogodi ko dolazi na večeru” (1967), „Zima jednog lava” (1968) i „Na zlatnom jezeru” (1981). Zanimljivo je da je njena koleginica Kejt Blančet osvojila „Oskar” za najbolju sporednu glumicu zahvaljujući vernom prikazu harizmatične Hepbernove u filmu „Avijatičar” iz 2004. Američki filmski institut proglasio je Ketrin Hepbern najboljom glumicom svih vremena. Slavna dama preminula je 2003. godine.

Čuveni filmovi „Ben Hur” Vilijama Vajlera iz 1959, „Titanik” Džejmsa Kamerona iz 1997. i „Gospodar prstenova: Povratak kralja” iz 2003, koji je režirao Piter Džekson, drže rekord sa 11 osvojenih „Oskara” za najbolja ostvarenja. „Titanik” je na vrhu u još jednoj kategoriji – po broju osvojenih nominacija (14). Na toj listi prave mu društvo i ostvarenja „La-la lend” (2016) Dejmijana Šazela i „Sve o Evi” (1950) Džozefa L. Mankevica.

Jedan od najuspešnijih američkih reditelja u periodu od tridesetih do šezdesetih godina prošlog veka, Džon Ford, ostavio je pečat i na dodeli „Oskara”. Drži rekord sa četiri pobede u trci za najboljeg reditelja i to za ostvarenja „The Informer” (1935), „Plodovi gneva” (1940), „Kako je bila zelena moja dolina” (1941) i „Miran čovek” (1952).

Reditelj i scenarista Vudi Alen za sada ima četiri „Oskara” za najbolji originalni scenario, što je najveći broj osvojih zlatnih statueta u ovoj kategoriji. S druge strane, njegov ne baš toliko poznat kolega, Eliot Kloson, bio je u trci za četiri zlatne statuete za originalni scenario u jednoj godini. Reč je o drugoj dodeli prestižnih nagrada održanoj 1930.

Briljantna u svakoj ulozi, legendarna Meril Strip, triput je osvojila priznanje za najbolju glumicu na dodelama „Oskara”. To nije dovoljno da pretekne rekord Hepbernove. S druge strane, Meril Strip ima najviše glumačkih nominacija – čak 21. U karijeri dugoj skoro pet decenija, glumica je uvek rado viđena među nominovanima. Kritičari smatraju da bi ova Amerikanka uskoro mogla da se izjednači sa Hepbernovom, ali i da postavi novi rekord po broju osvojenih „Oskara” za najbolju glumicu.

Volter Brenan triput je trijumfovao u kategoriji „najbolji glumac u sporednoj ulozi”, dok među damama ovu titulu dele Dajana Vist i Šeli Vinters sa po dve.

Entoni Hopkins i dalje je najstrariji dobitnik „Oskara” sa 83 godine (najbolji glumac, film „Otac”, 2021.), dok se kao najmlađi vodi glumica Tejtum O’Nil koja je zlatnu statuetu dobila sa deset godina za sporednu rolu u filmu „Mesec od papira” iz 1973.