Одакле долазе бебе

Отприлике у четвртој години деца углавном постају праве мале паметнице. Интересују их многе ствари и запиткују родитеље о свему и свачему. Једно од најнеугоднијих питања тиче се онога како су дошла на свет.

Шокирани родитељи, који су свакако морали да знају да ће једног дана и њихово дете поставити то питање, а опет здушно прижељкивали да можда и неће, прибегавају различитим објашњењима у којима доминирају роде, купус, али и друге биљке и животиње. Овакви одговори у почетку ће задовољити знатижељу малишана, али када открију да су преварени почеће да испитују и све остало што су им родитељи говорили а што ствара клицу неповерења.

Психолози саветују да, у најранијем узрасту када дете почиње да учи матерњи језик, родитељи не треба да именују само нос, очи, уста, већ и интимне делове тела. Касније, када дете савлада језик и постане љубопитљиво, треба бити отворен за разговор и одговорити на сва питања које оно постави. При том га не треба „загушити” информацијама и одговарати на нешто што није питало. Речник треба прилагодити узрасту детета, а информације дозирати да се не би догодило да се додатно „упетљате” и у оно што вас није ни питало.

Неки родитељи паниче и критикују дете, што је потпуно неприкладан начин „решавања” проблема. Други, из страха да такав разговор не подстакне децу на рану сексуалну активност, избегавају или дају непотпун, често и нетачан одговор, што је, такође, на дуге стазе нефункционално.

Дакле, ма колико да им је непријатно, родитељи би требало да буду свесни да они први дају информације, преносе вредности и утичу на ставове о сексуалности те да ту одговорност не препуштају телевизији или улици. Спремност родитеља да саслушају дете и одговоре на сва питања смањује ризик од непожељног сексуалног понашања детета.