Операције кичме све чешће

Болови у кичми, све тежа покретљивост и свакодневна патња висока су цена коју човек плаћа због савременог начина живота и лоших животних навика, а када тегобе узроковане дегенеративним обољењима постану неподношљиве – тражи се помоћ лекара.

Обично се крене од лекара опште праксе, затим даље до физијатра, неуролога, па ортопеда и реуматолога, али се на крају стигне и до неурохирурга. Пацијент је преломио: верује да му само операција може помоћи.

Оправдани разлози

Међутим, професор др Милош Јоковић, специјалиста неурохирургије и директор Клинике за неурохирургију Универзитетског клиничког центра Србије, истиче да оправдани разлози за оперативним лечењем постоје код само 5–8 процената пацијената.

– Нажалост, тај проценат је у нашој земљи већи из много разлога, а међу њима су и неискуство хирурга у процени индикација, жеља пацијента да што пре реши проблем, као и комерцијални аспекти. За добар исход, осим искуства хирурга, важно је да се постави тачна дијагноза према утврђеним индикацијама. У супротном, долазимо до све већег броја пацијента који пате после операције, а хируршко лечење се на тај начин компромитује – упозорава др Јоковић.

Наш саговорник истиче искуство хирурга као важан предуслов. И лаици знају да у операцији на мозгу и кичменој мождини нема места за непажњу и грешку, јер се она скупо плаћа.

– Нема лаких операција, неке само узимају мање времена и потенцијално имају мањи ризик, али се све морају схватати као озбиљне. Један мој учитељ на почетку каријере дао ми је савет: „Када почнеш да улазиш у салу а да не размишљаш о тежини и могућим компликацијама, онда престани да оперишеш!”

Најчешћа стања због којих се кичма оперише су дегенеративна обољења – дискус хернија, сужење кичменог канала, исклизнуће пршљена и нестабилност кичме, али ту су и тумори кичменог стуба и кичмене мождине.

– Ове операције не спадају у први ред хитности, осим у изузетним случајевима када се појави одузетост ногу и немогућност контроле мокрења. Овакви пацијенти се оперишу, као хитни, истог дана. Остале операције се планирају, али сваки пацијент коме је постављена права индикација буде оперисан најчешће у року од месец дана – тврди наш саговорник.

Неретко, пацијенти покушавају да убрзају решење свог проблема, па се одлучују за интервенцију у приватним клиникама. Често их на то наведу и сами лекари који их „упозоре” да наводно нема времена за чекање и да морају да буду одмах оперисани, јер у супротном могу наступити велике последице.

– У обољењима кичме заиста постоји могућност злоупотребе и то је и у свету препознато. Зато је и психолог често део тима у центрима где се одлучује о овим операцијама. Прво, сам пацијент у жељи да се реши тегоба, може бити заведен обећањем да ће му операција решити сваки проблем. Неретко се догађа да пацијент „одбијен” за операцију, јер у том моменту она није била индикована, мишљење потражи на другом месту, најчешће у приватној установи, а онда се незадовољан врати на „почетни положај”, доводећи све у проблем – каже наш саговорник.

Он подсећа да се сличан исход добије и када се пацијенти одлуче за лечење код самопроглашених киропрактичара, специјалиста за намештање атласа.

– То је велика злоупотреба термина – упозорава др Јоковић и саветује сваком пацијенту да се прво информише о разлозима због чега се оперише, шта може очекивати после операције, шта хирург планира да уради, али и да с лекаром заједно провери да ли су исцрпљене све друге могућности лечења. Због тога смо и формирали Спинално удружење Србије, у којем су лекари свих специјалности које се баве патологијом кичме, да би помогли пацијентима и увели неке смернице у лечењу ових стања.

 – На нашој клиници пацијент добије објашњење на три стране о свему томе, и ту сагласност потписују и хирург и пацијент пре операције.

Сваке године повећава се број оперисаних пацијента на Неурохируршкој клиници УКЦС у Београду, а разлози за то су све боља и бржа дијагностика, као и реноме ове клинике, с најдужом традицијом и искусним хирурзима. Ипак, неке степенице не треба „прескакати”.

(Pixabay)

Преглед прво код неуролога

– Пацијент би на преглед код неурохирурга требало да се упути тек пошто га је прегледао неуролог и пошто је урађена дијагностика, па се утврди да постоје потенцијални разлози за операцијом. Наравно, о томе ће одлучити неурохирург. Нажалост, у пракси се дешава да пацијент директно долази код неурохирурга, рецимо због главобоље или бола у леђима. Чак чешће долазе пацијенти из Београда него из градова у Србији – каже наш саговорник.

Ствар олакшава и чињеница да је пут до Неурохируршке клинике у Београду међу најлакшим у односу на све друге специјалистичке клинике, признаје др Јоковић, објашњавајући то делимично дугом традицијом ове установе и ставом запослених да заиста иза поменутих симптома понекад може да буде нешто скривено, а потенцијално хитно:

– Сваки лекар обави заказаних 25 прегледа пацијената у оквиру своје дневне амбуланте, а хитни случајеви нису део тог броја. То значи да се дневно прегледа око 150 пацијената!

Икс и гама нож

За нешто више од седам година, тачније од новембра 2015, у центру за гама нож у Неурохируршкој клиници урађено је преко 5.000 интервенција. Овај третман је искључиво намењен неурохируршким пацијентима с туморима, с артериовенским малформацијама, с неуралгијом тригеминуса. Показало се да је набавка овог најсавременијег уређаја била апсолутно оправдана, не само због потребе да се прати корак са светском неурохирургијом, већ пре свега због уштеде за земљу и бриге за наше пацијенте.

– Икс нож ради годину дана и на њему је већ третирано око 650 пацијената. Намењен је за зрачење не само тумора главе, већ и за друге локације, па се користи за лечење у урологији, хирургији, ортопедији, ОРЛ и максилофацијалној области. Одлуку о третману искључиво доноси конзилијум. Чекање на интервенцију на гама или икс ножу може некада да буде дуже од предвиђеног, ако се ради о третману бенигних тумора, код којих одлагање не може погоршати стање, док хитна стања (примарни малигни и метастатски тумори) захтевају што хитнији третман – објашњава др Јоковић.

Главобоља многе уплаши

– Каже се да свака главобоља најчешће није узрокована тумором, али такође и да сваки тумор не узрокује главобољу. У томе лежи одговор на питање зашто због честих, јаких и упорних главобоља пацијент често помисли да његов проблем може да реши једино неурохирург. Ипак, пре него што овакав пацијент стигне до неурохирурга, њега заиста претходно треба да прегледа неуролог, као и да се уради снимање на скенеру или магнетној резонанци. То се односи и на друге симптоме: кризе свести, слабости руке или ноге, поремећаје хода и говора, измене у понашању – наводи др Јоковић.

Корак са светом

Циљ да због тумора мозга или кичмене мождине више ниједан пацијент из Србије не мора бити упућен на лечење у иностранство, како истиче проф. др Милош Јоковић, испуњен је. Наши стручњаци успешно су савладали и операције дубоке мождане стимулације код Паркинсонове болести и дистоније, због којих су се раније пацијенти слали у клинике у Бечу или Прагу.

– Такође, самостално и успешно обављамо операције из домена функционалне хирургије: операције епилепсије, периферних нерава, спастицитета, третмане болних стања. Хирургија вратне и крсно-слабинске кичме с најсавременијим имплантима је на светском нивоу. Операција тумора хипофизе и базе лобање кроз нос сада је рутина и за наше хирурге, као и хирургија у будном стању. Третман анеуризми, како хируршки тако и ендоваскуларни је такође на највишем нивоу – с поносом набраја др Јоковић.

Ипак, и сада за ове интервенције неко решење тражи ван Србије.

– Наравно да свако има право у избор не само лекара, него и земље где ће бити оперисан, али пацијенти тиме неће добити бољи третман и лечење а, нажалост, изгубиће драгоцено време и новац и неретко добити лажну наду. Као клиника, добијамо захтев да потврдимо оправданост за неке операције да би их платио наш РФЗО. Због тога смо формирали Стручни конзилијум чије одлуке се прослеђују Комисији фонда – објашњава наш саговорник.

Он подсећа да је сада остала само једна индикација, а то је селективна ризотомија код спастицитета у раном дечјем узрасту због које је оправдано слати децу на операције у иностранство.