Не постоји „угљен-диоксид неутрална” банана или пластична флаша

Европска организација за заштиту потрошача БЕУЦ позвала је ЕУ да забрани коришћење тврдњи попут „карбон неутралан” на свим производима укључујући храну и пиће. Обмањујуће поруке су, како је наведено, раширене у прехрамбеном сектору и збуњују потрошаче. „Карбон неутрални”, „угљен-диоксид неутрални”, „карбон сертификовани” само су неке од ознака које је чак 10 потрошачких организацијa из Европске уније пријавило као проблематичне, јер купци не разумеју шта овакве поруке значе, а ипак бирају те производе сматрајући да су они произведени под посебним условима. Иначе, пријављено је да се ознаке могу видети на свим прерађеним производима, преко свињског меса до банана. Постојећи прописи дозвољавају да се интервенише тек пошто је штета према потрошачима учињена, па се сматра да је и ово прилика да се реагује јер су купци доведени у заблуду. БЕУЦ је позвао на потпуну забрану оваквих тврдњи о неутралности карбона јер су, како каже, научно недоказани, а и нетачни јер ће производња свих врста хране и пића увек захтевати емисију угљеника. Суштина је да ове тврдње доводе потрошаче у заблуду јер остављају утисак да су производи добар избор јер су наводно произведени са принципа за заштиту климе. Друга штета је у томе што те тврдње могу одвратити потрошаче од промене исхране, на пример, конзумирања више хране биљног порекла, што би било много корисније за климу.

– Не постоји нешто попут „угљен-диоксид неутралне” банане или пластичне флаше за воду. Тврдње о неутралности су димна завеса која оставља утисак да компаније предузимају озбиљне мере у вези са утицајем на климу. Истина је да годинама одлажу активности које би донеле много више користи – изјавила је Моник Гојан, директор БЕУЦ-а. Европска организација упозорава да такозване зелене маркетиншке поруке доносе више штете него користи. Како кажу, ово је контрапродуктивно у време климатске кризе, када су потрошачи гладни поузданих и смислених информација које би им помогле да усвоје еколошки прихватљивију исхрану. Не чуди овакво понашање компанија ако се зна да је истраживање из 2019. године показало да су три од четири потрошача спремна да промене своје навике у исхрани уколико ће то довести до заштите животне средине. Европска комисија ће, како је наведено, у наредним недељама да предузме конкретне кораке против такозваног гринвошинга или лажног зеленог маркетинга. Да подсетимо да је ово честа појава у бројним индустријама, чак и модној. Пре неколико година европске власти су прегледале већину сајтова свих великих компанија и њихових зелених реклама и утврдили да више од половине није пружило довољно информација потрошачима како би могли да процене тачност тих тврдњи. Установљено је да је 37 одсто компанија објавило нејасне и опште изјаве као што су „савесно”, „зелено” и „одрживо”, не дајући доказе зашто тај производ има позитиван утицај на животну средину. Са друге стране је 42 одсто тврдњи обмањујуће према Директиви о непоштеној комерцијалној пракси.