Сто година Интерпола

Међународна полицијска организација Интерпол ове године улази у други век постојања. Пре тачно сто година Међународна комисија за криминалну полицију (ИЦПЦ), како се тада звала ова институција, основана је у Бечу. Некадашња Југославија била је на списку земаља оснивача са још 19 углавном европских земаља, уз Јапан, САД и Египат.

Идеја о настанку полицијске асоцијације појавила се седам година раније, на првом Међународном конгресу криминалистичке полиције у Монаку, у априлу 1914. године. Тада су, на позив принца Алберта, адвокати и полицијски званичници из 24 земље разговарали о сарадњи на решавању злочина, техникама идентификације и екстрадиције. Састанак је био успешан, али су планови морали да буду одложени због избијања Првог светског рата.

Идеју о оснивању међународне полицијске организације оживео је седам година касније др Јоханес Шобер, шеф бечке полиције, који је сазвао други Међународни конгрес криминалистичке полиције у аустријској престоници. На том скупу 7. септембра 1923. основан је Интерпол, замишљен да буде посредник у успостављању контаката полиција широм света, сарадњи на хапшењима и екстрадицији, отварању канцеларија за фалсификован новац, чекове и пасоше, приступу техници и записима отисака прстију. Аустрија је понудила смештај и финансирање централе ИЦПЦ, а Шобер је био председник Извршног комитета до 1932. године.

На Генералној скупштини у Амстердаму 1927. усвојена је резолуција да свака земља чланица треба да успостави тачку контакта и то је била претеча данашњег Националног централног бироа. Генерална скупштина остала је врховни орган управљања и састаје се једном годишње.

До 1930. основана су специјализована одељења која су се бавила кривичним досијеима и фалсификовањем новца и докумената.

До осамдесетих година прошлог века, када је почела дигитализација Интерполове евиденције, подаци су се прикупљали и анализирали ручно. У то време, архива се састојала од индексних картица са именима по абецедном реду, правних докумената, отисака прстију и фотографија.

Док није било интернета, најбржи начин за размену података о криминалцима био је Интерполова радио-мрежа. Покренута је 1935, чиме је успостављен телекомуникациони систем искључиво за употребу криминалистичке полиције. До 1966. године 34 земље су имале станице на Интерполовој радио-мрежи која је преносила више од 90.000 порука годишње. Данас се милиони порука преносе преко безбедног полицијског комуникационог система на интернету, доступног у 195 земаља.

Нацисти су 1938. преузели контролу над тадашњим Интерполом, након што су сменили председника Мајкла Скубла. Већина држава престала је да сарађује са ИЦПЦ, која је потпуно пала под немачку контролу и пресељена у Берлин.

Белгија је након завршетка Другог светског рата водила обнову Интерпола, а ново седиште је пребачено у Париз.

Прва „црвена потерница” Интерпола расписана је 1947. за Русом оптуженим за убиство полицајца. Данас се хиљаде међународних потерница издају сваке године и шаљу свим земљама електронски, путем сигурних полицијских канала. Тренутно је на јавним потерницама 7.015 особа али тај број се свакодневно мења. Неке од њих су јавне и објављене су на сајту Интерпола са свим подацима значајним за хапшење тражене особе, док неке потернице Интерпол не објављује.

Одувек је главни задатак Интерпола било хватање бегунаца, који се крију у иностранству да би избегли суочавање са правдом у држави у којој су починили злочин. Операција „Инфра” ради на лоцирању и хапшењу најопаснијих криминалаца, који су починили убиства, сексуално злостављање деце, трговину дрогом и прање новца.

Систем за препознавање лица заједно са аутоматизованом биометријском софтверском апликацијом, способан је да идентификује или верификује особу упоређивањем и анализом образаца, облика и пропорција и контура лица.

Систем међународних обавештења о потрагама означених бојама проширен је током година и укључује жуту (нестале особе), плаву (додатне информације), црну (неидентификована тела), зелену (упозорења и обавештајни подаци), наранџасту (непосредне претње), љубичасту (модус операнди) и специјално обавештење Интерпола – Савета безбедности Уједињених нација за групе и појединце под санкцијама УН.

Отисци прстију имају кључну улогу у кривичним истрагама још од раних дана међународне полиције, када су се ручно упоређивали. Интерпол је 2000. године увео систем за аутоматску идентификацију (АФИС) како би знатно смањио време потребно за проверу папиларних линија.

Терористички напади на Сједињене Државе од 11. септембра 2001. означили су прекретницу у раду Интерпола. Организација је после ових догађаја постала оперативна 24 сата дневно, седам дана у недељи. Успостављен је Командно-координациони центар како би обезбедио контакт за сваку земљу чланицу која тражи хитне полицијске информације или се суочава са кризном ситуацијом.

Последњих деценија, ДНК профилисање све је учесталије у кривичним истрагама. ДНК је откривен 1953. године, а полиција га је први пут користила 1987. Прва национална ДНК база података успостављена је 1995, а Интерполова је настала седам година касније. Узорковање ДНК се веома много користи не само за решавање злочина, већ и за идентификацију жртава катастрофа и лоцирање несталих.

Када је у удару тајфуна Франк на Филипинима у јуну 2008. погинуло хиљаду људи, Интерполов тим стручњака за ДНК је од жртава и њихових рођака прикупио више од 3.000 узорака. Од 609 пронађених тела, 483 су идентификована коришћењем ДНК анализе, отисака прстију и зубних картона.

Интерпол је 8. октобра 2007. упутио свој први јавни апел за помоћ, пошто полиција није успела да идентификује мушкарца приказаног на сликама сексуалног злостављања деце на интернету. Фотографије су биле дигитално обрађене како би се заклонило лице злочинца, али су немачки истражитељи успели да га учине препознатљивим.

У року од неколико сати након што је фотографија мушкарца објављена на интернет страници Интерпола, грађани на три континента препознали су канадског држављанина који ради у Кореји. Пошто му се полиција приближила, осумњичени је побегао на Тајланд, где је ухапшен 11 дана касније.

Екстремистичка група позната као Директна акција бацила је бомбу на седиште Интерпола у Сен Кладу 16. маја 1986. Повређен је полицајац, а зграда је претрпела велику штету. Генерални секретаријат Интерпола преселио се после тога у наменски изграђене просторије у Лиону 1989. године, где је и данас.

За ким трага Србија

Најтраженији криминалац за којим трага Србија је Радоје Звицер, вођа „кавачког клана”. На „црвеним потерницама” су и Никола Вушовић Џони, вођа „врачарског клана”, Добросав Гаврић, осуђен за убиство Жељка Ражнатовића Аркана, Душко Шарић, брат нарко-боса Дарка Шарића, Горан Соковић и Родољуб Радуловић, најближи Шарићеви сарадници, Саша Вујисић, бивши припадник Војнообавештајне агенције, оптужен за обезбеђивање плантаже дроге на „Јовањици”, Мирослав Курак, оптужен за убиство новинара Славка Ћурувије. Међународна потерница расписана је и за Јетмиром Гочајем, осумњиченим за убиство студенткиње Иване Кривокапић у Београду.

Симболи на амблему и застави

Интерпол има амблем и заставу од 1950. године. Амблем обухвата глобус, да би назначио активности широм света, маслинове гранчице које симболизују мир, вагу која је симбол правде и вертикални мач који представља полицијску акцију. Застава, која се користи за протоколарне догађаје, има амблем у средини и четири муње које симболизују телекомуникације и брзину акције полиције.