Успавани бунтовник

„Само ми се спава” – поручује Лука Ивановић, познатији као Лук Блек, овогодишњи представник Србије на „Евровизији”, која се одржава у Ливерпулу.

Управо је у овој реченици садржана животна филозофија неке нове генерације зед на којој свет остаје. Успаваност, незаинтересованост, мрзовоља, отупелост, живот у некој новој виртуелној димензији, у саживоту са паметним машинама... Док свет гори! Јер, зашто бисмо мислили, борили се, образовали, када вештачка интелигенција ради за нас, и против нас.

У победничкој песми, тридесетдвогодишњи музичар, професор енглеског језика и књижевности и лондонски ђак, Лук Блек, који се потписује и као комплетни аутор, сублимирао је расположење своје генерације и мотивисан смелом Констрактом, прошлогодишњом победницом на домаћем такмичењу, рекао стоп – увек истим „разиграним” мелодијама које су годинама доминирале музичком сценом.

Успротивио се путености, „зуми, зими, зами” ритмовима и проговорио о актуелним болестима савременог друштва. Колико год била подељена мишљења овдашње јавности, квалитетна продукција и аутентични наступ винуо је овог младог уметника, одраслог на видео-игрицама, у медијску орбиту.

Црни Лука, подсетивши нас помало и на мистичног Роберта Смита, фронтмена такође енглеског састава „Кјур”, ускликнуо је – време је за колективно буђење! 

Некада су ливерпулски психоделични дечаци „Битлси” певушили револуционарна „Поља јагода заувек”, у којима је лако живети затворених очију, спремни за нове радикалне промене које су се дешавале са обе стране Атлантика, како у оквиру рокенрола тако и у друштвеном смислу једног бурног, протестног, социјалноангажованог времена.

Анксиозни поп више од пола века касније наставља наш Лука Ивановић борећи се за померање граница свести и преиспитивања наметнутих вредности. Лука Ивановић је усамљени бунтовник против свих ратова 21. века, највише оних са машином, али и сањар, испуњен сентименталном чежњом, баш попут Ленона, чежњиво присе­ћајући се детињства испуњеног имагинацијом, интроспекцијом, рефлексијом и визионарском мисијом.

Ако сте фанови филмова о Џејмсу Бонду, можда сте могли да приметите естетску сличност и са чувеним шпицама о суперхероју. Наравно, то не чуди, јер је тинејџерска бунтовница Били Ајлиш такође била инспирација нашем уметнику, првом потписнику уговора са светском музичком продукцијом „Јуниверзал мјузик”.

Када је на сцени извукао цеви из људи андроида, да ли је тиме Лук Блек желео да каже – да је време за буђење из хибернације? Или је указао да се гушимо у диму из наших аутомобила и густом смогу који је прекрио планету.

Колико год нам песма „Само ми се спава” звучала недопадљива на прво слушање, Лук Блек одлази у колевку „Битлса”, настављајући њихову давно започету мисију, у потрази за новим идентитетом, уметничком визијом и жељом да се свет разбуди и пружи отпор надолазећим моћним машинама и некој новој „алгоритам” интелигенцији.