Uspavani buntovnik

„Samo mi se spava” – poručuje Luka Ivanović, poznatiji kao Luk Blek, ovogodišnji predstavnik Srbije na „Evroviziji”, koja se održava u Liverpulu.

Upravo je u ovoj rečenici sadržana životna filozofija neke nove generacije zed na kojoj svet ostaje. Uspavanost, nezainteresovanost, mrzovolja, otupelost, život u nekoj novoj virtuelnoj dimenziji, u saživotu sa pametnim mašinama... Dok svet gori! Jer, zašto bismo mislili, borili se, obrazovali, kada veštačka inteligencija radi za nas, i protiv nas.

U pobedničkoj pesmi, tridesetdvogodišnji muzičar, profesor engleskog jezika i književnosti i londonski đak, Luk Blek, koji se potpisuje i kao kompletni autor, sublimirao je raspoloženje svoje generacije i motivisan smelom Konstraktom, prošlogodišnjom pobednicom na domaćem takmičenju, rekao stop – uvek istim „razigranim” melodijama koje su godinama dominirale muzičkom scenom.

Usprotivio se putenosti, „zumi, zimi, zami” ritmovima i progovorio o aktuelnim bolestima savremenog društva. Koliko god bila podeljena mišljenja ovdašnje javnosti, kvalitetna produkcija i autentični nastup vinuo je ovog mladog umetnika, odraslog na video-igricama, u medijsku orbitu.

Crni Luka, podsetivši nas pomalo i na mističnog Roberta Smita, frontmena takođe engleskog sastava „Kjur”, uskliknuo je – vreme je za kolektivno buđenje! 

Nekada su liverpulski psihodelični dečaci „Bitlsi” pevušili revolucionarna „Polja jagoda zauvek”, u kojima je lako živeti zatvorenih očiju, spremni za nove radikalne promene koje su se dešavale sa obe strane Atlantika, kako u okviru rokenrola tako i u društvenom smislu jednog burnog, protestnog, socijalnoangažovanog vremena.

Anksiozni pop više od pola veka kasnije nastavlja naš Luka Ivanović boreći se za pomeranje granica svesti i preispitivanja nametnutih vrednosti. Luka Ivanović je usamljeni buntovnik protiv svih ratova 21. veka, najviše onih sa mašinom, ali i sanjar, ispunjen sentimentalnom čežnjom, baš poput Lenona, čežnjivo prise­ćajući se detinjstva ispunjenog imaginacijom, introspekcijom, refleksijom i vizionarskom misijom.

Ako ste fanovi filmova o Džejmsu Bondu, možda ste mogli da primetite estetsku sličnost i sa čuvenim špicama o superheroju. Naravno, to ne čudi, jer je tinejdžerska buntovnica Bili Ajliš takođe bila inspiracija našem umetniku, prvom potpisniku ugovora sa svetskom muzičkom produkcijom „Juniverzal mjuzik”.

Kada je na sceni izvukao cevi iz ljudi androida, da li je time Luk Blek želeo da kaže – da je vreme za buđenje iz hibernacije? Ili je ukazao da se gušimo u dimu iz naših automobila i gustom smogu koji je prekrio planetu.

Koliko god nam pesma „Samo mi se spava” zvučala nedopadljiva na prvo slušanje, Luk Blek odlazi u kolevku „Bitlsa”, nastavljajući njihovu davno započetu misiju, u potrazi za novim identitetom, umetničkom vizijom i željom da se svet razbudi i pruži otpor nadolazećim moćnim mašinama i nekoj novoj „algoritam” inteligenciji.