Највише пластике утроши се на паковање хране

Пластичне флаше које загађују околину чест су призор с којим се сусрећу активисти за заштиту животне средине. Пластика угрожава и људску врсту јер садржи хемикалије које се стручно зову – фталати или пластификатори.

Постоји више студија које говоре о њиховој штетности на људски организам. Тако студија објављена у „Међународном часопису за андрологију”  (International Journal of Andrology) указује да изложеност овим материјама утиче на ендокрини систем као и на битне развојне процесе. Умањује развој дела мозга код мале деце који је задужен за производњу тестостерона код дечака. Друга студија указује да изложеност фталатима има директан утицај на ћелије у дисајним органима и доводи до њихове промене и један је од главних узрока астме.

Веровали или не, чак 60 одсто произведене пластике у свету потроши се на паковање хране и пића. Истраживање је показало да флаширани сокови и вода, конзервирана храна, сладолед, хамбургер, готова јела и помфрит могу да садрже висок ниво фталата.

Како смањити негативан утицај

И код нас је ово врло актуелна тема о којој се говори и чине се покушаји да се смањи употреба пластике. Један од примера је и увођење папирнатих кеса у замену за пластичне који имају дуги век распадања. Одржавају се и научни скупови и прате новине у свету које имају циљ да негативан утицај отровних хемикалија сведу на најмању меру. Закључено је да су хемикалије неопходне и неизбежне у свакодневном животу, али је битан начин на који се њима управља да би се смањио ризик и постигла већа безбедност.

У научној заједници још увек постоји дилема да ли су сва хемијска једињења штетна по здравље људи, без обзира на то што се увлаче и у ланце исхране.

Почетком фебруара, пет европских земаља – Немачка, Холандија, Данска, Шведска и Норвешка – саопштиле су да раде на предлогу забране такозваних ПФАС једињења, а у питању је више хиљада једињења која се налазе у многим производима.

„Алтернатива за безбедније хемикалије – Алхем” је својевремено изнела податак да хемијска индустрија чини више од 10 одсто cветске економије, а на светском тржишту постоји најмање сто хиљада хемикалија које имају комерцијалну вредност, од којих је 85 одсто с непознатим својствима.

Представници ове организације упозорили су да хемијских отрова може бити и у фарбама, средствима за сузбијање инсеката, освеживачима простора, у тканинама, пластици, затим у играчкама, намештају, одећи, обући, подним облогама, амбалажи.

Грађани Србије препознају да се хемикалије налазе у предметима за свакодневну употребу, искуство је „Алхема”, али више од половине испитаника не проверава етикете о садржају, а још мање њих се придржава упутства за употребу.

Чак и дечје играчке садрже многе штетне хемикалије па се саветује потрошачима да купују лутке од тканине и плишане играчке израђене од природних влакана. Савет је и да се оперу сви плишани предмети, да се бебама не купују играчке израђене од меке пластике, јер она није погодна за децу млађу од три године.

Приликом чишћења куће или стана повећава се ниво хемикалија, али за хигијену се могу користити и сода бикарбона, сирће, кухињска со, лимунов сок и друго.

Средства за чишћење подова, тепиха и намештаја могу да садрже веома опасне раствараче и конзервансе, али зато је све више у употреби тепих сервис. За подне облоге као што је линолеум, винил-плоче, природни камен и лакирано дрво, као и за пластични и дрвени намештај треба користити воду, а у случају тешке запрљаности блага вишенаменска средства за чишћење.

За ормане, столове и остали намештај од дрвета довољна је влажна крпа.

За гланцање дрвених површина добро је и ланено уље или восак.

Мрље на теписима и меблу могу се уклонити водом или уз помоћ раствора сирћета и благог детерџента у случају тешке запрљаности.

Како се још може изборити са штетним материјама?

Најлакши начин је да се смањи употреба пластике. У продавници би требало прочитати етикету, јер фталати морају да буду наведени у састојцима.

Постоје и козметичке компаније које сада на паковању својих шампона или лосиона наводе да не садрже фталате.

Стаклена и платнена амбалажа је боља

Што се тиче складиштења остатака и друге хране, најбоље је користити стаклене посуде када је то могуће, а ако није могуће, избећи коришћење пластичних контејнера, најбоље је оставити храну да се охлади на собној температури пре него што се спакује у пластичну посуду. Савет је и да се више користе цегери, стаклене чиније, посуде, воштане крпе, кутије од бамбуса, а и воду не треба пити из пластичних флаша.

Повратак природним елементима, смањење пластичних посуда и предмета у свакодневном животу није само ствар закона и прописа, већ и начин да као појединци сами помогнемо себи и изборимо се за здравији начин живота, слажу се еколози.

Опасна микропластика

Пластика се троши током употребе и разбија на мале фрагменте који се називају микропластика. Дужим стајањем хране у пластици или подгревањем у истој, микропластика може да мигрира у храну.

Дуготрајно излагање микропластици омета ендокрини систем и повећава ризик од болести срца и развоја дијабетеса типа два. Виши ниво диоксина, фталата и крвног притиска повезан је са смањеном глукозом наташте, гојазношћу, појавом инсулинске резистенције и значајно повећава ризик од појаве дијабетеса типа два. Студија из 2020. године показала је да претерано излагање микропластици доводи до лошег здравља црева и лошијег имунитета.

Просечна особа у САД кроз храну годишње унесе 50.000 честица микропластике, а уколико пије флаширану воду, онда се количина повећава на 90.000 честица, а додатних 30.000 честица унесе се удисањем из непрехрамбених производа.

Планови за одлагање отпада

Према Програму управљања отпадом до 2031. године наша држава планира да у свакој општини има по један центар за сакупљање ове врсте отпада, али да би се тај план испунио, пре тога неопходно је да се изгради потребна инфраструктура. Сада у Србији готово да нема посебних места за одлагање и прикупљање опасног кућног отпада. Празне боце од козметичких препарата и кућне хемије или канте с остацима боја и лакова по обичају заврше у контејнерима за одлагање комуналног отпада.

Владимир Бешкоски (Фото Танјуг/С. Радовановић)

Вечне хемикалије

Професор Хемијског факултета Универзитета у Београду др Владимир Бешкоски није за потпуну забрану више хиљада једињења, познатих као „вечне хемикалије”, а које су најавиле европске земље. Оне имају велику примену у индустрији и за њих тренутно не постоје адекватне замене, али професор Бешкоски сматра да њихову употребу треба ограничити у областима у којима могу да доведу до повећане акумулације у људском организму.

– У вези с ПФАС једињењима раде се истраживања да се одреди које су тачно концентрације које су забрињавајуће и које би могле да изазову негативне ефекте по људско здравље. ПФАС не треба мешати са фталатима јер је реч о „другој класи једињења” у односу на ПФАС – објаснио је за „Магазин”.

Тако се ПФАС данас користе у, рецимо, паковањима за храну.

Да вам се пица не би лепила на картон, картон је премазан тиме. Кокице које се спремају у микроталасној пећници, унутрашњи зид кесе је премазан такође. То просто није добро, али говори се о забрани више хиљада једињења, а међу тих готово 10.000 једињења спада и неколико стотина лекова који поседују ту ковалентну угљеник-флуор везу, попут рецимо флуоксетина или прозака или ципрофлоксацина. Једна врста ПФАС улази у „Бајеров” лек против рака јетре и бубрега, а за проналажење замене требало би до 15 година – објашњава Бешкоски зашто не треба предузимати овако оштре мере које су најавиле неке европске земље.

Д. С.