Атомски близанац „Гаспрома“

Уз гас, нафту и оружје, Москва је недавно као четврто поље „руског изазова“ развијеном свету издвојила још и нуклеарну индустрију. Велика имена из те области – „Арева” (Француска), „Сименс“ (Немачка), „Тошиба“ (Јапан), „Вестингхаус-електрик“ (САД, у власништву „Тошибе”) и „Џенералелектрик – Хитачи” сучељаваће се у догледној будућности и са „Росатомом”, нуклеарним парњаком већ познатог „Гаспрома”.

Замишљено је да, у интересу рационалности, „Росатом” обједини све што већ делује у цивилном и војном сектору руске нуклеарне индустрије – од истраживања, производње реактора, струје до атомске безбедности. Али, од 2012. до 2030. новообразовани див би требало да испоручује по два реактора годишње, а удео његове произведене електрике требало би да нарасте са 16 на 30 одсто код куће. Тиме би се уштедело у потрошњи гаса, у настојању Москве да га буде што више за пласман у иностранству.

Наравно, рачуна се и са атомским централама за извоз. После периода суздржаности према нуклеарној електроенергији, у САД и земљама Запада влада ново интересовање за „атомску струју“ – свакако, под растућим бригама због недостатка енергије сваке врсте.

Неке од појединости можда боље указују на значај који Москва придаје новој корпорацији (децембар, 2007). „Кућа фирме“, канцеларије и истраживачки центар простираће се на површини од тридесет хектара (милијарду и 200 милиона долара трошкова изградње!), која ће почети да се гради 2009. Списак имена руководећег тима који је саставио Владимир Путин такође је импресиван: Сергеј Киријенко и Сергеј Собјанин, један Јељцинов премијер и један доскорашњи функционер Кремља, појачан Управним одбором са звучним титулама (Белоусов заменик министра за развој, Боровков главни саветник за војну индустрију, Бортњиков шеф ФСБ за економску безбедност, Брјачев, Приходко, Шувалов сарадници шефа државе, Верховцев функционер ресора одбране... ).

Циљ је да се постсовјетски хаос у сектору „нуклеарне експлоатације“ прикупи, комерцијализује и доведе у логичан производни ред. Русија располаже са око 870 хиљада тона уранијумских резерви, не рачунајући милион тона туђих депозита, доступних кроз уговоре о заједничкој експлоатацији. Описујући компанију, Киријенко је рекао да ће она „затворити пун круг“, од ископа руде, производње и обогаћивања урана, до производње централа и електроенергије. Говорио је, дабоме, о цивилној компоненти, подаци о војној су тајна.

„Сматрамо да ће наши конкуренти бити транснационални гиганти“, рекао је.

На нишану су тржишта нуклеарних услуга Европе и САД. На ово последње, Руси за сада пласирају само уранијум из демонтираног оружја (програм „мегатона за мегавате“). Сваки евентуални вишак заустављен је америчким антидампинг царинама, али Москва очекује да ће се препрека уклонити током пет следећих година, с обзиром на то да потрошачи сложно траже снабдевање из Русије. Руска постројења за обогаћивање урана су ефикаснија од западних.

Интересовање „Росатома” за уран привукло је канадски „Камеко” и јапански „Мицуи”, који нуде заједничку експлоатацију налазишта у Канади, Русији и Далеком истоку. Распоред већ постојећих је такав да „Росатом” процењује да су му опције широко отворене – да изабере „партнерство, које би га учинило водећим у свету“. Дабоме, то допуњује слику о препорођеној Русији.

Петар Поповић

-----------------------------------------------------------

Аустралијски уранијум можда Русиима

Камбера – Аустралија је јуче саопштила да ће поново, због догађаја у Грузији, разматрати раније постигнути договор о продаји нуклеарног горива Русији.

Претходна аустралијска конзервативна влада је у септембру 2007. пристала да прошири уговор из 1990. о продаји уранијума Русији, под условом да га Москва не прослеђује Ирану, пренео је Ројтерс. „Приликом ратификације тог уговора, влада неће узети у обзир само његове одредбе, него и недавна дешавања у Грузији”, изјавио је аустралијски министар спољних послова Стивен Смит.

Бивши премијер Аустралије Џон Хауард склопио је проширени уговор са тадашњим руским председником Владимиром Путином на састанку лидера азијско-пацифичког региона у Сиднеју и истакао да ће „стриктна” контрола обезбедити да се уранијум не користи за производњу нуклеарног оружја.

Аустралијски парламентарци који расправљају о томе да ли уговор треба да ступи на снагу изјавили су да је мало вероватно да ће Путин, садашњи премијер Русије, поштовати услове уговора и гаранцију да ће аустралијски уранијум употребљавати само у цивилној нуклеарној индустрији.

Русија, Кина и Индија су веома заинтересоване да купују уранијум од Аустралије за развој цивилне нуклеарне енергетике, наводи се у извештају Ројтерса.

Аустралија поседује, према речима експерата, око 40 одсто свих расположивих светских резерви уранијума.

Танјуг