Вучић: Грађани могу да буду сигурни у банке које раде уз дозволу НБС

Банке у Србији спроводе стриктну супервизију и грађани могу да буду сигурни у банке које раде уз дозволу Народне банке Србије (НБС), рекао је јуче председник државе Александар Вучић, након пропасти банке Силицијумске долине (СВБ). Додао је да ће наша земља водити рачуна да не буде проблема.

– Очигледно је шта се ту догодило, банка Силицијумске долине је једна од кључних банака за стартапе и давали су фиксне каматне стопе на велике своте, у турбулентним временима. То је велика криза не само у САД. Видим да Министарство финансија САД ради на посвећен и озбиљан начин да не буде већих тешкоћа и последица, али проблема има. Видим и да се Риши Сунак, премијер Уједињеног Краљевства, бави тиме да спасава британску филијалу – казао је Вучић.

Пошто је у петак у стечај отишла једна од 16 највећих банака у САД и по тренутним подацима око 50 одсто стартапа у Америци изложено је у овој банци, јуче је банкротирала и Сигначер банка. Иако је Џенет Јелен, министарка финансија САД у недељу изјавила да неће спасавати СВБ, из Федералних резерви САД јуче је саопштено да ће покрити све депозите. Амерички председник Џозеф Бајден, такође је потврдио да су сви депозити у банкама сигурни. У међувремену највећа европска банка ХСБЦ постигла је јуче договор о куповини британског огранка банке Силицијумске долине, за једну фунту, саопштила је влада у Лондону. Клијенти и фирме који имају новац у британском огранку СВБ имаће приступ свом новцу, а моћи ће да користе све банкарске услуге као и обично.

Професор Славиша Тасић, који је предавао економију на универзитетима у САД и аутор је онлајн билтена „Тржишно решење”, каже за „Политику” да делује да се ова криза неће ширити преко банкарског система.

– Зна се да је СВБ сконцентрисана на стартапе, односно мање технолошке фирме. У недељу је изгледало да неки стартапи који држе новац у тој банци неће добити средства назад, а има и оних повезаних са Србијом. После јучерашње вести из Федералних резерви да ће покрити све депозите СВБ и Сигначер банке, они су сви спасени – оцењује Тасић.

Упитан може ли се повући паралела са 2008. када је владала велика финансијске кризе, одговорио је да може, али ово за сада изгледа мања криза.

– Већа је опасност што САД, ако крену да спасавају банке, морају да попусте у борби против инфлације. Не знам да ли ће се ово прелити на Европу. Ово су у суштини лоше ствари за борбу против инфлације и може да значи да ће се инфлација продужити – сматра Тасић.

Ненад Гујаничић, брокер „Моментум секјуритиса” наводи да депозити СВБ износе 170 милијарди долара, као три српска БДП-а, али је питање колико је ту осигураних депозита. Претпоставља да је до повлачења новца дошло зато што смо дуго имали период јефтиног новца и са растом камата тих средстава више нема. Стартап компаније су очигледно оперативно пословање морале да покривају из штедње и онда су почеле да повлаче новац. Други разлог је што депоненти у Америци нису тако статични као у Србији. У моменту пре него што је банкротирала ова банка америчке државне хартије од вредности доносиле су пет одсто приноса, док су камате на штедњу у банкама износиле два до три одсто.

– Све је то последица веома брзог раста камата. Већ је то уздрмало банкарски сектор. Видећемо да ли ће бити домино ефекта – напомиње Гујаничић.

Михаило Ђурђевић, из Сензал капитала, каже да је СВБ банкротирала када је велики број клијената кренуо да повлачи новац. Технолошке компаније морале су да повлаче средства зато што је добар део њих непрофитабилан. Највећи проблем је настао када је банка објавила да ће да прикупи додатни капитал, што се догодило после банкрота Силвер гејт капитала, чији је највећи клијент био криптомењачница ФТХ. Венчер капитал фондови почели су да саветују стартап компаније да повлаче новац из банке.

– Почео је велики страх у технолошком сектору. У Америци су сви депозити осигурани до 250.000 долара и у тој банци је 95 одсто депозита преко тог износа. Надлежни из Федералних резерви су одмах реаговали како би се вратила сигурност у банкарски систем и како не би дошло до повлачења новца у целом банкарском сектору јер то би могло потенцијално да уруши читав систем. Објавили су да ће све те депозите да врте – објашњава Ђурђевић.

Према његовим речима криза из САД прелила се на Европу. Акције европских банака пале су од шест до 10 одсто.

– Банке у Европи нису биле изложене криптотржишту и технолошким компанијама. Много их мање има и слабије су у односу на америчке. У Европи не постоји еквивалент СВБ. Ово је више страх који се јавио да ће се можда грађани уплашити и подићи новац из банака – каже Ђурђевић.

Сматра да ће се догодити укрупњавање у банкарском сектору и технолошки сектор ће наставити нормално да функционише. Своје депозите ће пренети у неку другу већу банку.

Директор Иницијативе „Дигитална Србија” Небојша Бјелотомић, наводи да су последњих годину и по дана проблеми у вези са приступом капиталу довели до повећаног подизања депозита банке од стране стартапа, што је проузроковало неликвидност банке.

– Са једне стране, развој догађаја упућује нас на то које су размере кризе у којој се налазе стартапи на тржишту САД када је реч о приступу капиталу. Истовремено, реакција представника Федералних резерви америчке владе, да ће обезбедити све депозите, говори о релевантности стартапа за једну развијену економију као што је САД. Што се тиче нашег стартап еко-система, с обзиром на малу изложеност наших стартапа америчким фондовима ризичног капитала поменута банка врло вероватно има лимитиран број депонената из Србије – каже Бјелотомић.