Власт и опозиција тврде да су спремне за изборе

Последњих дана поново су покренуте спекулације да би ванредни парламентарни избори могли да буду одржани крајем ове или почетком следеће године. Чак се указује и на то да ће бити одржани истовремено са редовним војвођанским и локалним изборима, а не би било изненађење ако би и актуелна београдска власт истог дана сазнала колику има подршку житеља главног града. На све то, политичку ситуацију је додатно подгрејала објава министра из Јединствене Србије Радета Басте, изабраног на предлог СПС-а, који се на „Инстаграму” заложио да Београд уведе санкције Москви. Наводи да наша земља већ плаћа велику цену због неувођења санкција Русији и да то постаје неиздрживо.

„Ја као министар привреде да гледам колики се притисак врши на председника Србије Александра Вучића, а да ми ћутимо, то не могу да прихватим. Зато сам за увођење санкција Русији, стојим уз председника Вучића у одбрани државних и националних интереса и имам апсолутно поверење у њега. Зато од Владе Србије и свих министара тражим да се изјасне поводом овог питања”, поручио је министар Баста. Свега сат времена касније од ове изјаве су се оградили лидер СПС-а Ивица Дачић и председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма, док је Покрет социјалиста затражио Бастину оставку.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да би то што је рекао Баста могло да угрози односе у владајућој коалицији само уколико би постало став коалиционог партнера – СПС-а. За „Политику” оцењује да са Бастином изјавом треба прво да се сложе његове страначке колеге, а онда и коалициони партнер. „Ова изјава може да води у правцу размишљања о парламентарним изборима, али је велико питање да ли је баш толико неслагање око вођења државне политике. Дачић је стао уз председника Вучића, као и Марковић лидер Јединствене Србије из које долази Баста. Сувише њих се оградило од Басте да би могло да има озбиљније импликације то што је рекао. Што ипак не значи да још више не подгрева спекулације о ванредним изборима и пре рока који је помињан, 2024. године”, каже Дејан Вук Станковић.

Није прошло ни годину дана од последњих ванредних парламентарних избора, а готово цела опозиција се залаже за ново одмеравање снага. Појачана политичка активност може да указује да је кренула незванична предизборна трка. Српска напредна странка најављује формирање народног покрета за одбрану државе, надстраначке организације на чије чело је стао председник Србије и лидер СНС-а Александар Вучић који је у суботу обишао Врање, Бујановац, Трговиште, Босилеград и Власинско језеро. Дан касније у Прокупљу и Лесковцу су митинг одржали представници четири парламентарне политичке партије – Нова Демократска странка Србије, Двери, Заветници и ПОКС. Истог дана у Крагујевцу су свој политички скуп имали лидери опозиционих странака Здравко Понош, Небојша Зеленовић, Зоран Лутовац и Ђорђе Павићевић.

Странка слободе и правде Драгана Ђиласа је у Новом Саду изабрала локално руководство, док је у Нишу у склопу прерастања покрета „Не давимо Београд” у партију Зелено-леви фронт, званично отворена канцеларија локалног одбора. Премијерка Ана Брнабић навела је да не зна да ли ће бити одржани ванредни избори до краја године. „Да будем искрена, не знам када ће бити избори. Радим, као и сви у СНС-у, тако као да ће избори бити сутра. Да у сваком тренутку можемо да изађемо пред наше грађане, а да се не постидимо, и покажемо шта смо радили и који су нам резултати, али и као да ће избори бити у редовном року. Без обзира на било какве изборе дајемо све од себе сваког дана да Србија иде напред”, поручила је Брнабићева у недељу.

Истог дана је потпредседник СНС-а Милош Вучевић гостујући на ТВ Прва рекао да оснивање покрета није увод у ванредне парламентарне изборе. „Али то не значи да неће бити парламентарних избора са локалним и покрајинским или кад год. То је ствар политичког договора, када би неко рекао неће бити избора, заиста звучи бесмислено. Није тема када причамо о формирању народног покрета за Србију нека изборна математика и изборне процедуре. Али ако буде политичког договора да идемо раније на биралишта ићи ћемо, ако не – влада ће наставити да ради у пуном мандату”, каже Вучевић.

Лидер ССП-а Драган Ђилас, али и десна парламентарна опозиција затражили су ванредне изборе. Коментаришући ове наводе Вучевић каже да „ако неко оспорава политички легитимитет ове већине, пре свега говорим о односу на СНС”, да су они увек спремни да иду на биралишта и да грађани кажу ко је онај ко има подршку грађана. Указао је да нас на јесен или на пролеће следеће године свакако чекају локални и покрајински избори.

Додатну неизвесност у политичку ситуацију унео је и европски предлог за нормализацију односа Београда и Приштине. Због тога ће се и питање могућих ванредних парламентарних избора све чешће постављати. Пре формирања нове владе Србије, у октобру прошле године, Александар Вучић је изјавио да ће трећи по реду кабинет Ане Брнабић имати орочен мандат. И пре него што су откривена имена министара, рекао је да ће влада да презими „ову зиму и можда следећу зиму”.

Занимљиво да ако се погледа историјат избора последњих десетак година, од када је СНС на власти, никада се на редовне, али ни на ванредне изборе није ишло у јесен или зиму. СНС је дошао на власт 2012. године у пролеће и увек је побеђивао на изборима у пролеће и рано лето. Драган Ђилас је оценио да је митингом СНС-а у Врању формално почела предизборна кампања. Истакао је да ССП сања Србију у Европи и као земљу у којој „бахати политичари и новобизнисмени не могу да раде шта хоће”. „Земљу у којој цене не расту више од плата, у којој деца завршавају школе, а не раде у фабрикама од 17. године, земљу без мржње, агресије, ми ћемо за наше снове морати да се изборимо”, поручио је Ђилас.

Драгана Ракић, заменица председника Демократске странке, која је на прошлим изборима била у коалицији са ССП-ом,  каже да су слободни и поштени избори решење за политичке кризе у демократским друштвима. За „Политику” наводи да је у случају данашње Србије, проблем у томе што немамо ни демократију, ни слободне и поштене изборе. „У отетој, тоталитарној држави, избори служе да се преброји колико гласова су власт и његове присталице успели да намакну различитим манипулацијама, притисцима и класичном куповином. Против таквих режима, показало се, најефикаснији метод борбе је удруживање опозиционих странака и свих грађана који не подржавају власт. То је уједињење зарад заједничког циља, а циљ је смена тоталитарног режима и стварање предуслова за одржавање правих избора, у којим ће се политичке странке равноправно надметати и грађани слободно бирати”, каже Ракићева. Додаје да је ДС више пута поновио да је спреман да сарађује са свим опозиционим странкама и покретима који су оштра опозиција и који су спремни да своје појединачне страначке интересе подреде остварењу заједничког циља – смени актуелне власти.

Ипак, чини се да је политичку сцену највише заталасало одржавање митинга широм Србије парламентарне деснице, а председник НДСС Милош Јовановић изјавио је у Прокупљу да државотворна опозиција тражи да председник Вучић поднесе оставку и да се распишу ванредни избори на свим нивоима. А лидер Двери Бошко Обрадовић за „Политику” каже да ове четири парламентарне странке сматрају да је осим оставке Вучића потребно да истовремено оде и комплетна Влада Србије, а да се истовремено иде на ванредне председничке и парламентарне изборе.

„Владајући СНС није на прошлим изборима кандидовао предају КиМ сепаратистима у Приштини, нити је обећавао да се држава Србија више неће противити уласку лажне државе Косово у све међународне организације. С обзиром на то да Вучић и СНС такву политику нису кандидовали на прошлим изборима, потребно је да идемо на нове изборе на којима ће они кандидовати управо ово што пише у француско-немачком споразуму, па да видимо шта ће грађани Србије да кажу о томе”, наводи Обрадовић.

Биљана Ђорђевић: Инсистирамо на раздвајању

Функционерка зелено-левог фронта и народна посланица Биљана Ђорђевић каже да с обзиром на то да граде партију на националном нивоу и да се спремају за парламентарне изборе кад год да буду, верује да ће након наредних избора ова организација имати више посланика у Скупштини Србије. „Не можемо одустати од наших принципа а они су континуирано залагање за развој локалне демократије и раздвајање избора, јер спајање избора служи да се на свим изборима заправо гласа о Вучићу као носиоцу свих листа. Због тога инсистирамо на раздвајању редовних локалних избора 2024. године од евентуалних ванредних парламентарних избора”, каже Ђорђевићева за „Политику”. Додаје да је досад власт користила превремене парламентарне изборе као механизам заробљавања државе.