Пицула и Борељ планирају за Црну Гору македонски сценарио

ПОДГОРИЦА – Четири дана уочи председничких избора у Црној Гори медији преносе закључак Европског парламента да би ЕУ и Америка могле да имају медијаторску улогу у Црној Гори као некада у Северној Македонији, која би имала циљ спуштање политичких тензија, функционисање институција и решавање политичке кризе. Овај закључак произилази из дискусије која је јуче вођена у Европском парламенту, пише данас подгорички портал Дан у тексту под насловом „Пицула и Борељ планирају за Црну Гору македонски сценарио”.

Током седнице Европског парламента у Стразбуру, наиме, известилац ЕП за Црну Гору Тонино Пицула питао је специјалног изасланика за спољну политику Ђузепа Бореља колико су Сједињене Државе (САД) укључене у решавање политичке нестабилности у Црној Гори, борби против дезинформација и спољног утицаја и покушаја да се Црна Гора врати назад реформама.

Пицула је, наводи се, питао високог представника да ли би заједничко посредовање између ЕУ и САД, слично заједничкој медијацији „Пржински споразум” у Северној Македонији, могло бити опција за Црну Гору. Борељ је казао да се координација са САД своди на борбу против дезинформација, те да, за сада, не постоји заједничка медијација.

 „Можемо то да радимо заједно са САД, зашто да не, са њима изузетно добро сарађујемо у дијалогу између Косова и Србије, врло ефикасно, а исто тако је било и у случају Северне Македоније. То можемо да урадимо и у случају Црне Горе.

 Тренутно постоји рад на координацији која укључује борбу против дезинформација, али не постоји заједничка медијација између САД и ЕУ, још не постоји, али искористићу прилику да истакнем колико је важна сарадња коју имамо у решавању проблема између Косова и Србије”, казао је Борељ посланицима Европског парламента.

У сваком случају, садашња ситуација у Црној Гори има сличности са оном у Северној Македонији 2015. године, пише Дан и истиче да је политичка криза кулминирала када је утврђено да је незаконито прислушкивано преко 20.000 грађана а да је режим опљачкао преко пет милијарди јавних средстава. Македонија је била на ивици грађанског рата, па су се умешали Европска унија и Сједињене Америчке Државе, које су јаким притиском присилиле све значајније политичке снаге да седну за исти сто и договоре се око одржавања ванредних парламентарних избора, који су и одржани 100 дана након договора.

Подсећају да је Пржински споразум подразумевао формирање техничке владе 100 дана пре одржавања избора и за опозицију гарантована места министра унутрашњих послова и министра државне управе, као и заменика министара у кључним државним ресорима.

Бивши македонски премијер Зоран Заев је добио снажну међународну подршку што је довело до потписивања Споразума о добросуседским односима са Бугарском, донет је закон о побољшању употребе језика других етничких заједница, потписан и спроведен Преспански споразум са Грчком.

То је резултирало деблокадом евроатлантских интеграционих процеса. Обављени су значајни политички послови као што је на пример брисање чак 330.000 бирача из бирачког списка и успостављена одговарајућа медијска регулатива. Обезбеђен је једнак приступ и третман у медијима свим политичким субјектима који учествују у изборном процесу уместо пуне медијске хегемоније.

Тако су се у Северној Македеонији промениле политичке, дипломатске и шире друштвене парадигме у Северној Македонији. Тадашњи предсједник Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић је још 2017. године рекао да је након бојкота парламента и велике политичке кризе Зоран Заев постао премијер и да Црној Гори треба „македонски сценарио” који ће довести до смене власти.

Заев је, међутим, пре пет година, рекао да је Црна Гора стабилна држава, лидер евроатлантских интеграција у региону и немогуће је поредити политичку кризу у Македонији која је претходила његовој победи на изборима са садашњом политичком ситуацијом у Црној Гори. Очигледно је да је у Црној Гори дошло до великих негативних промена и да се ЕУ и САД спремају да „притегну” црногорске политичке елите, преноси Танјуг.