Компанија „Вагнер” на Западу је окарактерисана као приватна, плаћеничка војска, са изразито негативним контекстом. У очима медија са обе стране Атлантика, „вагнеровци” су приказани као разуздана маса криминалаца којима је одлазак у рат омогућио да изађу из нехуманих руских затвора. Они су лоши борци који своје страхове и фрустрације компензују кроз пљачку, ратне злочине, силовања...

Због тога, многи сматрају да међунаордна правила ратовања не би требала да се односе на припаднике комапније „Вагнер”. Другим речима, у случају заробљавања њих не треба сматрати легитимним војницима. Због таквог тумачења, заробљени „вагнеровци” обично буду погубљени. Украјинци се тиме чак и хвале по друштвеним мрежама.   

Међутим, и на острашећном Западу могу се чути гласови разума. Наиме, закон је јасан у тумачењу термина плаћеник - оног који подразумева негативни контекст. То могу бити само особе из трећих земаља. Значи, држављанин Русије који се у Украјини бори у саставу јединица „Вагнер” групе, није и не може бити такав плаћеник. Али, његов саборац из, рецимо Сирије или Ирана, јесте класичан плаћеник.  

Ко је легионар а ко плаћеник

Истовремено, у саставу украјинских оружаних снага бори се велики број страних добровољаца. Украјинци њих зову легионарима да би направили отклон у односу на плаћенике. Иако се добровољци боре из убеђења, они примају плате. То значи да у ратном сукобу остварују личну добит, и по тој логици они су такође плаћеници.  Украјинци се због тога позивају на  члан 47, додатног протокола Женевске конвенције. Он наводи да странци који се боре у саставу оружаних снага страна у сукобу, не могу бити сматрани плаћеницима. Међународном легијом у Украјини због тога командују локални официри, а не странци, који су често боље обучени и у својим матичним земљама имају више чинове.

По истој тој логици, ни странци које је ангажовала „Вагнер” група, не могу бити плаћеници. И они се боре у саставу оружаних снага које имају заједничку команду, у Москви.

Можда је термин плаћеник застарео. Боље звучи „војник среће” док неки предлажу термин „продане душе”. За њима нико не жали.