Више оболелих од карцинома у јужном Банату

Панчево – За пет година, од 2017. до 2021. број оболелих од рака у јужном Банату је у порасту, а нешто је мањи број умрлих у односу на петогодишње просеке, подаци су Завода за јавно здравље Панчева, објављени поводом акције „Март месец борбе против рака”. Статистика ове установе здравствене заштите показује да је у датом периоду, просечно годишње у округу 1.560 особа оболело од карцинома, а око 900 њих умрло од малигних болести.

Мушкарци највише оболевају и умиру од рака плућа (19 процената), дебелог црева(16,9), простате (12,2), мокраћне бешике (седам), желуца (3,6), док се код жена малигни тумори најчешће локализују на дојци (22 процената), дебелом цреву(10,6) и плућима (10,5), телу материце (шест) и грлићу материце (4,5). У 2021. години, у мушкој популацији округа, највећи број смртних исхода био је од карцинома плућа (31 посто), дебелог црева (10,7) и простате (9,3), док је код жена највећи број умрлих од рака плућа (21,0 посто), дојке (18,7) и дебелог црева (9,6) Просечно, највише стопе оболевања су у Панчеву (622,5 особа на 100 становника), Алибунару (538,9) и Вршцу (535,0) а најмање у Пландишту (464,8) и Белој Цркви (496,1), док највише оболелих умре у Алибунару (345,3/100.000 становника), Ковачици (331,6) и Панчеву (330,3), а најмање у Пландишту и Вршцу.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Актуелна статистичка кретања показују да ће током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Зато стручњаци подсећају да превенција има огроман јавно-здравствени потенцијал и да је најефикаснији приступ у контроли малигних болести. Пракса показује да 40 посто малигнитета може бити избегнуто једноставним мерама, као што су престанак пушења, ограничено конзумирање алкохола, избегавање сувишном излагању сунцу, задржавање просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбање, као и заштита од инфекција које се могу развити у рак. Такође, подсећају, рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења.