Стране инвестиције напуниле и девизне резерве

Србија тренутно има највеће девизне резерве у историји, похвалио се пре неколико дана председник државе Александар Вучић. Девизне резерве Народне банке Србије (НБС) константно расту од 2017. године и крајем 2022. износиле су 19,4 милијарде евра. То је дупло више него у периоду светске економске и финансијске кризе 2008. и за 9,2 милијарде евра више него крајем 2016. Само током 2022. оне су порасле за готово три милијарде евра. Према економској дефиницији, девизне резерве служе пре свега за измирење обавеза државе према иностраним повериоцима, односно стуб су одбране и отпорности сваке земље од спољних ризика.

Централна банка у недавно објављеној анализи набраја главне узроке повећања. То је пре свега прилив по основу страних директних инвестиција (СДИ) које од 2015. више него у целости покривају дефицит текућег рачуна. Подсећања ради, у 2022. прилив по основу СДИ достигао је нови рекорд од преко 4,4 милијарде евра. Поред тога, током 2020. и 2021. повећању девизних резерви у извесној мери допринели су и приливи по основу емитовања државних дужничких обвезница. Расту девизних резерви допринео је и кредит држави од Уједињених Арапских Емирата од 945,8 милиона евра, као и прва транша кредита од ММФ-а по основу стендбај аранжмана од 985,6 милиона евра. Иначе, ММФ је Србији одобрио стендбај аранжман у вредности од око 2,4 милијарде евра. Део од укупног износа средстава биће повучен током 2023. године, док ће се преостали део за 2024. третирати као средства из предострожности.

Сем тога, у последњих шест година (2017–2022) НБС је била нето купац девиза на девизном тржишту у свим годинама, изузев у пандемијској 2020, и укупно је нето купила 5,1 милијарду евра што је такође фактор повећања девизних резерви. У њиховој структури крајем 2022, највеће учешће имају иностране хартије од вредности, високоликвидне, с највишим кредитним рејтингом што износи 43,6 одсто. Када је реч о учешћу злата, од 2019. оно је око или више од 10 процената, чиме је готово удвостручено у односу на претходне године. Крајем 2022. учешће злата у структури девизних резерви износило је 10,8 одсто, што је знатно више од просека за земље у успону и развоју, а његова количина је била 38,5 тона, од чега је само у 2022. купљена 1,1 тона злата из домаће производње.

У валутној структури девизних резерви, на крају 2022. учешће евра је 73,6 одсто, а долара 22,8. Структура девизних резерви усклађена је с валутном структуром спољног дуга јавног сектора, што потврђује и последњи расположиви податак за трећи квартала 2022. о учешћу спољног дуга јавног сектора у еврима од 72 процента и учешћу дуга у доларима од око 20 одсто.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, потврђује да је раст девизних резерви последица задуживања и прилива СДИ.

„Најбоље је када девизне резерве расту из суфицита у трговини са светом. То је најздравији и најсигурнији извор за финансирање девизних резерви. А ми имамо дефицит у трговини са светом. Девизне резерве Русије и Кине настале су из суфицита у трговини. Имамо и велики прилив дознака којим се финансира тај дефицит. Оне јесу достигле пет милијарди евра, али је то због инфлације као четири милијарде раније. Важан показатељ је колико расте наш спољни дуг у односу на девизне резерве, а он је знатно порастао”, каже Арсић. Додаје да државе повећавају девизне резерве јер у свету расту ризици.

Из НБС наводе да су укупне глобалне девизне резерве знатно расле у претходним деценијама, достижући максимум крајем 2021. од близу 13.000 милијарди долара, што је преко шест пута виши ниво него пре 20 година. Највеће повећање резерви има Кина с мање од 100 милијарди долара почетком двехиљадитих на око 3.300 милијарди долара, колико су износиле крајем 2022. Према подацима ММФ-а о валутној структури укупних девизних резерви на светском нивоу амерички долар и даље има доминантно учешће, а учешће злата на светском нивоу у периоду 2013–2016. било је снижено на око девет до десет процената након чега је уследио постепени раст. Највеће учешће забележено је у 2020. години од близу 14 одсто.