Жигманов: Влада Србије одговорном политиком унапредила положај Рома

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов изјавио је данас да Влада Србије води одговорну политику у свим сегментима друштва и да ће она, између осталога, довести до постепеног, али сигурног и трајног елиминисања друштвене неједнакости и сиромаштва ромске заједнице.

Говорећи на скупу у Београду под називом „Кроз сарадњу и добру праксу до одрживих решења”, Жигманов је рекао да је Република Србије у протеклом периоду постигла добре резултате у вези са положајем Рома и Ромкиња у свим областима које покрива стратегија за социјалну инклузију Рома.

„Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња и посебним сегментима које она покрива унапређује се запошљавање ромске популације, развија се социјална политика у свим секторима и доменима, образовање младих Рома и Ромкиња је заступљеније и већи је обухват младих Рома када је у питању процес образовања. Брига о здрављу и становању се развија, а све су то важне компоненте када је у питању ромска заједница као маргинална и осетљива друштвена група која захтева додатне напоре за њену инклузију”, истакао је Жигманов.

Усвојени стратешки документи стварају простор за постепено, али сигурно и трајно елиминисање друштвене неједнакости и сиромаштва ромске заједнице, закључио је министар и додао да је сиромаштво ромске заједнице феномен који оптерећује политички, економски, социјални и финансијски систем Србије.

Он је додао да има још пуно да се ради због присутних стереотипа и предрасуда о Ромима и изостанка инклузивних политика, али да су напори Владе Србије неоспорни и да их то неће обесхрабрити.

Најавио је да је у припреми семинар за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за ову годину који је планиран за октобар, а организује се заједно са Европском комисијом.

„До тада, Влада Србије треба да сачини извештај о спровођење стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за прошлу годину који ће бити коришћен као основ за разговор на самом семинару. Такође, у наредном периоду припремићемо предлога оперативних закључака које ћемо упутити Европској комисији”, навео је Жигманов.

Закључио је да, ако се настави са тако синергичним радом свих битних субјеката, доћи ће до имплементације усвојених стратешких докумената, а на добро ромске заједнице у Србији.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Рајовић захвалио је Немачкој агенцији за међународну сарадњу (ГИЗ), истакавши да су заједничким снагама реализовали низ програма из домена политике запошљавања, социјалног предузетништва и социјалне инклузије кроз које је пружена додатна подршка и помоћ угроженим групама, међу којима су и Роми.

Како је рекао, с намером да изградимо развијено тржиште рада које омогућава приступ и запошљавање под једнаким условима за све, пратећи Акциони план за 2021-2023. обухватио је незапослене Роме и Ромкиње које се налазе на тржишту рада и дефинисао је активности које треба да допринесу побољшању њиховог положаја.

„Те активности су њихово укључивање у функционално образовање одраслих и обуке, информисање Рома о мерама и услугама Националне службе за запошљавање, укључивање вишеструко рањивих Рома у пакет мера и подстицање предузетништва уз додатну подршку и мониторинг”, навео је Рајевић, пренео је Танјуг.

Подсетио је да је Србија у фебруару 2022. усвојила Закон о социјалном предузетништву којом је та област први пут правно уређена и којим су препознате друштвено осетљиве групе као оне групе грађана, међу којима су и Роми, а којима је потребна додатна системска подршка да би се могле укључити у животне токове заједнице.

Шеф Одељења за привредну сарадњу Амбасаде Немачке у Србији Кристијан Шилинг истакао је да су инклузија и оснаживање маргинализованих група веома битни за за Србију ради стварања просперитетног и инклузивног друштва, али и за европски пут Србије.

Како је рекао, Роми и остале маргинализоване групе у Србији се још увек суочавају са многим изазовима када је у питању запошљавање, многи од њих нису укључени у формално тржиште ради и раде у неформалном сектору, а често се суочавају и са расизмом.

„Због тога су укључени Немачка и ГИЗ, јер је Србија земља у срцу Европе и на корак до чланства у ЕУ и веома је важно да буде омогућено инклузивно друштво. Дискриминиција је озбиљан проблем и ми знамо да велике промене не може донети неко са стране, већ да та промена мора доћи изнутра. Промена начина размишљања и подизање свести о проблемима који настају када искључите одређене групе из друштва”, рекао је Шилинг.

Додао је највећа предност присуства ГИЗ контакт са локалним заједницама, 21 општином и градом, којима пруже обуке.