Српска књига, ту и тамо

Од специјалног извештача "Политике"
Франкфурт – Велики светски празник писане речи, али и многих нових, пратећих медија, 59. међународни сајам књига у Франкфурту, упркос новониклим сличним сајамским приредбама још увек доминантна планетарна манифестација издавача и књижара са свих континената, свечано је отворен синоћ. И ове године, у најавама одличних организатора, Удружења издавача и књижара Немачке, доминирају импресивне бројке више од 7.500 излагача, издавачких и књижарских кућа из сто земаља са свих континената, од којих ће готово половина бити немачке фирме, а пратиће их 2.500 различитих догађаја.

Наравно, свет бизниса у Франкфурт долази, без обзира на пратеће уметничке и културне догађаје.

Очекује се више од 300.000 пословних људи из сфере издаваштва и књижарства који овде, у четири радна сајамска дана, склапају заправо послове за читаву предстојећу годину! Све то ће пратити чак 15.000 новинара! Посебну пажњу ће, без сумње, привући овогодишњи почасни гост – каталонска култура, једна од најстаријих на старом континенту. Биће представљено хиљаду издања на посебној изложби, од којих је на немачки већ преведено и публиковано само у овој години више од 70 књига.

Франкфуртски сајам који је, са једне стране, велики пословни центар за склапање послова и занимљив за сферу издавачког и књижарског бизниса, истовремено све више постаје и место где државе на националним штандовима представљају не само литерарну продукцију, већ своју културу и уметност. Наравно, са престижним циљем успостављања бољег имиџа и сфере утицаја у свету.

То су, протоком времена, посебно у последњој деценији, схватиле готово све, па и најмање земље света, осим Србије које овде ове године – нема. Уз подигнуте заставе земаља-учесница овогодишњег Међународног сајма књига у Франкфурту, највеће светске манифестације књиге, издаваштва, књижарства и нових, пратећих медија, барјака Републике Србије неће бити. Једноставно, Србија и српска књига, у организованом виду, изостаје ове године са Франкфуртског сајма.

Како је наше учешће изгледало протеклих година и да ли је овогодишњи расплет и изостанак Србије из Франкфурта могао, ипак, да се наслути?

После многих златних година за наше издаваштво и учешћа на Франкфуртском сајму које је, често, шездесетих, седамдесетих, па и раних осамдесетих година 20. века, пратио велики број гостију из издавачких кућа и најпознатијих литерарних стваралаца, наступио је период потпуне екскомуникације некадашње Југославије и, посебно, српске књиге на Сајму у Франкфурту.

Обрт је настао 2000. године, када су, после петооктобарских догађаја, Бранислав Гојковић из "Платоа" и, нешто касније, директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић успели да организују наступ тадашњих издавачких кућа које су са много ентузијазма отпутовале у Франкфурт и на једном, прилично неугледном, штанду у соцреалистичком стилу показале наше најбоље и најзанимљивије књиге, десетине и десетине преведених дела најпознатијих светских аутора, одлична издања из области историје уметности и науке... Многи посетиоци, а међу њима и велики број оних који нису уопште знали српски језик и књижевност, управо због вишегодишње анатеме и изолације Југославије и Србије и због петооктобарских догађаја који су обишли планету, разгледали су наш национални штанд. Утисак је био позитиван, поред осталог и зато што су наши издавачи, и поред десетогодишње гвоздене завесе према Србији, успевали да прате и објаве готово сва значајнија светска издања.

Први наши суседи на Франкфуртском сајму, Словенци, Хрвати, Чеси, Мађари, Словаци, већ тада су излагали књиге на модерно дизајнираним штандовима, са мултимедијалном презентацијом и много програма и гостовања својих писаца која су се смењивала готово из часа у час... Није била реткост да њихове сајамске штандове посећују премијери тих држава и министри културе, најпознатији писци и научници.

А код нас је овладало, углавном, мртвило. Живост је унета доношењем Мирослављевог јеванђеља, пре четири године, које је са централног места на штанду већ следеће године скрајнуто у угао поред врата за – оставу! Ваљда по логици да се вредна књига сачува боље од евентуалних лопова, а стаклена витрина од случајног лома.

Сајамски наступ организовао је 2003. и 2004. Живадин Митровић, председник Удружења издавача и књижара Југославије. Амбиције, ипак, нису биле довољне: без довољно средстава и са одлукама о поласку на Франкфуртски сајам које су доношене у последњи час, није се могло ништа значајније урадити, књиге су стизале са закашњењем, прилично хаотично су биле послагане, неколико позваних писаца, међу којима су била и нека велика имена наше књижевности, без правог маркетинга и осмишљеног наступа, читало је своју литературу тек пред неколицином посетилаца штанда.

Године 2005. догодио се прави обрт у нашем наступу на Франкфуртском сајму књига. Модерно дизајниран национални штанд, на великом простору, врло транспарентан, са великим портретима највећих српских писаца друге половине 20. века, са књигама које су посетиоцима биле надохват руке, био је велико изненађење за све.

Мрачни, соцреалистички штанд са класичним полицама отишао је нетрагом у прошлост и као да су сви одахнули. Посебан значај добила је, већ претходне године успостављена, online служба Народне библиотеке Србије, захваљујући којој су сви заинтересовани могли да претражују велику базу нашег националног књижног трезора!

А онда је дошла 2006. година. Исти, модерно дизајниран штанд, али без икаквих садржаја. И док су у првом суседству Хрвати изложбом и бројним књигама представљали "великог хрватског научника" Николу Теслу, код нас је владао мук. Ниједног писца, па чак ниједног издавача! "До следећег сајма требало би да озбиљно размислимо о програмима на овом простору, и то не екстензивним, већ интензивним. Али, о томе би требало да размишљају и министарства просвете, туризма, привреде, јер је реч о свеукупној слици и нашем наступу у Франкфурту, а не само Министарство културе које је овде уложило новац и у том смислу показало државни интерес...", рекао нам је тада Младен Весковић, саветник у Министарству културе.