Дај шта даш за највредније што имаш

Цео свет је пренапрегнут у неизвесности како ће се окончати настала ситуација. Решава се да ли ће доминација Запада над остатком света бити још већа или ће се извршити прерасподела утицаја на светске односе и даља кретања.

Љубитељи западних вредности су за прву могућност. Ја навијам за другу. И што пре се оствари, утолико боље. Једноставно, нико није тако добар да му се препусти да управља свим и свачим у изразитој сложености и различитости живота на заједничкој планети.

Нека нам љубитељи западних вредности наведу списак тих вредности, али уз њега и списак мана. Исто то и за остатак света, или бар за најистакнутије актере тог остатка света. Па да се око тога споримо и убеђујемо.

У вртлогу неизвесности у вези с глобалним стањем, час потонемо, час изронимо и ми с нашим Косовом и Метохијом. Температура вртлога је порасла после недавних разговора поводом предлога ЕУ за привођење крају разговора о коначном размршењу сукоба. О томе шта је тамо договорено већ се води жустра расправа у Србији на свим нивоима.

У „Политици” се опет огласио Б. Ј. („Заборавите тзв. Косово”, 3. март), декларисани љубитељ западних вредности. Коначно му је лакнуло, јер сматра да је све већ одлучено, да треба да заборавимо на фусноте и звездице које су пратиле помен Косова, да добијамо новог суседа, независно Косово.

И кад реши проблем Косова, који је представљао претњу региону и Европи у целини, „Запад може да се концентрише на реформске процесе и демократизацију Србије”, објашњава нам Б. Ј.

Уважени Б. Ј., западњаке никада није интересовала демократска Србија. Сметао им је и степен демократије успостављен Сретењским уставом из 1835. Нису се ни осврнули на покушај демократизације у Југославији почетком педесетих година прошлог века, кад се из Београда оглашавао Милован Ђилас са својим иницијативама за увођење вишепартијског система. Определили су се за аутократу Тита, јер им је то било у интересу, а демократу Ђиласа су препустили сремскомитровичкој робијашници, у којој је тамновао и у краљевини. А Тито је остао у краљевским дворима на Дедињу, окружен својим партијским краљевићима.

Није Запад уважавао српски народ и његова права и интересе ни 1670. године, кад је Аустрија изгубила рат с Турском вођен на тлу Србије под турском окупацијом. У њему је српски народ подржао Аустријанце, после чијег пораза је у страху од турске одмазде и покренута прва сеоба с југа Србије. Запад је поново на том простору, али сада у намери да коначно овери да није више српски.

Запад, па ни најјача сила са тог простора, САД, нису показали нимало уважавања српског народа, а ми, какви смо мегаломани, сматрамо да је ипак требало. Један тако мали народ, непрестано терорисан од моћнијих и незаситих, изнедрио је Теслу и Пупина, великане који су уградили своје знање у темеље америчке и светске науке и цивилизације. Западњаци су се определили да у сукобу око Косова и Метохије подрже Албанце, њихове амбиције и интересе. Који, уз сва уважавања народа, нису дали ни приближно такав допринос општечовечанском напретку.

Америка је почела да продаје своју моћ малим народима за паре, формирањем којекаквих утицајних група, лобија, који су се у Конгресу САД борили за интересе тих народа. Ко да више, његови захтеви имаће веће шансе да се уваже. И то се звало демократија, под чијом силом су гажена и људска и демократска права и међународно признате норме. Није тајна да је највећи део тих средстава албанска страна прикупљала од својих нарко-кланова. Те паре су замаглиле и Теслу и Пупина, и Прањане и остале бројне локације и подвиге српског народа у спасавању америчких пилота у Другом светском рату.

Б. Ј. већ отписује Вучића ако се расплет оконча онако како то Б. Ј. сматра да би требало да се расплете. Може рачунати на два дана похвала, као и Милошевић за потпис на Дејтонски споразум. А онда, у немилост.

Чуди се како опозиција у Србији не види у свему томе своју шансу, те своје незадовољство не усмери на даље слабљење позиције председника Србије.

Сасвим сам супротног става: права опозиција би требало да своје незадовољство усмери ка притисцима на Србију који долазе са Запада, а несугласице с владајућом коалицијом и самим председником да остави за касније, за изборе. Избори су права прилика да се докаже супериорност својих ставова, за све активне на политичкој сцени.

Срећом, има и другачијих ставова поводом Косова и Метохије, који нађу место и на страницама „Политике”. Такви су нпр. ставови професора Слободана Орловића, које је на врло убедљив начин изложио у тексту „Мучни корак Косовског завета” (Погледи, 6. март). Такви ставови нас храбре и снаже, ставови Б. Ј. су капитулантски, прожети самопорицањем. Дај шта даш за највредније што имаш, на вересију, без гаранције да ћеш то „дај шта даш” уопште и добити. То не раде озбиљни, самосвесни народи.

Цвијетин Михајловић