Казахстан на путу демократизације
У складу са уставном реформом коју су становници Казахстана одобрили на референдуму прошлог јуна, у недељу ће се у овој држави одржати ванредни парламентарни и регионални избори. Избори за Мажилис (доњи дом) и маслихате (локална представништва) представљају завршну етапу у ресетовању државних институција и, како је рекао амбасадор Казахстана у Србији Мади Атамкулов, довешће до формуле „јак председник, утицајан парламент, одговорна влада”.
Председник Касим Жомарт Токајев од 2019. године, када је преузео дужност од Нурсутана Назарбајева, који је предводио Казахстан 29 година, настоји да Казахстан демократизује и власт приближи народу. Токајев је иницирао низ реформи, а у јануару су бившем председнику Назарбајеву и званично одузете привилегије и статус „елбасија” – вође нације. Годину дана раније су се догодили насилни нереди у деловима Казахстана, када је председник Токајев позвао и Организацију договора о колетивној безбедности (ОДКБ) да заштити ред и уставни поредак.
Сматра се да је то био покушај обојене револуције, а Токајев и високи званичници су рекли да су демонстрације биле подстакнуте споља. Пошто је ситуација доведена подконтролу за неколико дана, а снаге ОДКБ-а се повуке, Токајев је у априлу одступио с места председника владајуће странке Аманат, кандидовао се и победио на председничким изборима у новембру прошле године и потом распустио парламент у јануару ове године.
У оквиру спровођења уставне реформе, знатно је поједностављена процедура регистрације политичких партија. Конкретно, праг регистрације је смањен четири пута, са 20.000 на 5.000 чланова, како би се ојачала политичка конкуренција. Озбиљан корак био је и смањење цензуса за пролазак партија у Мажилис са седам одсто на пет, а за предстојеће изборе Централна изборна комисија је регистровала седам партијских листа за Мажилис. Уведене су и квоте од 30 одсто за жене, младе и особе с посебним потребама, а једна од новина је и да ће грађани на листићима моћи да заокруже понуђену опцију „против свих”.
На предстојећим изборима Стратешки центар за друштвено-политичке студије у Астани дао је пројекцију од 59 одсто изашлих према анкети јавног мњења спроведеној крајем фебруара. Највећу подршку и даље има владајућа партија Аманат, која је освојила већину места на изборима у Мажилису 2021. године. Сада за странку намерава да гласа 43,6 одсто анкетираних, што је много мање од 71 одсто, колико је странка добила на прошлогодишњим изборима. Занимљиво је да за ставку „против свих” намерава да гласа 3,6 одсто анкетираних, док је око 15 одсто још неодлучно.
На смањење подршке владајућој странци, које се за сада види само у анкетама јавног мњења, кажу да је утицало неколико фактора, укључујући и оставку председника Токајева на место лидера странке, али и ребрендирање и пад популарности након догађаја у јануару 2022. године. Сада се на листи за Мажилис налазе две странке које никада до сада нису биле у парламенту нити су учествовале на изборима. За праћење избора акредитовано је скоро 800 људи из 41 државе и 12 међународних организација.
Амбасадор Атамкулов је подсетио да је на основу резултата прошлогодишњег референдума Казахстан прешао на „нова, праведнија и конкурентније правила у формирању представничке гране власти”. Мажилис, који постаје главно законодавно тело у земљи, уместо 107 имаће 98 посланика. Истовремено, 70 одсто посланика биће бирано према страначким листама, а 30 одсто – у 29 једномандатних изборних јединица. По мешовитом изборном систему, у односу 50 према 50, биће одржани и избори за маслихате региона и градова од републичког значаја. Амбасадор наглашава да ће нови модел формирања Мажилиса и маслихата омогућити потпунију заштиту интереса бирача на националном и регионалном нивоу, чиме ће се створити повољни услови за даљи развој цивилног друштва.
У прелиминарном извештају Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права прошле недеље је наведено да је Казахстан применио неколико претходних препорука у вези са снижавањем изборног прага, увођењем директно изабраног Мажилиса и ублажавање захтева за регистрацију партија, али да су занемарене препоруке у вези са слободом мирног окупљања, изражавања и медија. С обзиром на искуство Казахстана од пре нешто више од годину дана, није чудно зашто није удовољено овим захтевима европских посматрача.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
