Политички рат плакатима, графитима и флајерима

Медијски простор у Србији обилује увредама и клеветама на рачун политичких неистомишљеника, иако ванредни парламентарни избори нису на видику. Ударци су често испод појаса, оптужбе су озбиљне, а не преза се ни од вербалних напада на чланове породице. Последње две недеље интензивирани су напади десничарских парламентарних партија и коалиција које оптужују власт за издају, а с друге стране СНС ове странке назива антидржавним. Оштра полемика из парламента, медија и са друштвених мрежа преселила се на зидове и тротоаре улица у Београду и Новом Саду, као и у поштанске сандучиће, где су освануле пароле које озбиљно вређају и дезавуишу политичке противнике.

Тако су јуче ујутро у центру Београда осванули плакати и натписи на тротоару и против Александра Вучића. У исто време, у Новом Саду на плочницима су се појавилe увредљиве поруке против бившег лидера ДС-а Бојана Пајтића и народног посланика НС-а Борислава Новаковића. Претходног викенда, Народна странка саопштила је да су напредњаци својим члановима у Младеновцу наредили да из сандучића грађана изваде флајере којима је, како се додаје, НС изнела „истину о француско-немачком плану”.

Повод за озбиљну размену удараца на местима где му место није јесте седница Скупштине Србије, када је део опозиције расправу о Косову и Метохији искористио за прављењe нереда и покушај физичког обрачуна са председником Александром Вучићем. Да апсурд буде већи, Вучић је на тој седници највише времена посветио управо деловима предлога споразума који је неповољан за нашу земљу, детаљно их износећи на увид посланицима и јавности. Од тада креће озбиљна кампања четири опозиционе партије и коалиције, па се разбуктао прави улични политички рат пропагандним материјалима.

Десница за постере и исписивање парола на плочницима Београда, без доказа, упире прстом на власт. Али потпредседник Српске напредне странке и владе и министар одбране Милош Вучевић изјавио је да не зна ко је штампао плакате против лидера тврде деснице. Гостујући на РТВ рекао је да би осудио када неко прети нечијој породици. „Ово је политички колорит. Мени није проблем плакат, пошто су много горе ствари виђене и рађене. Не мислим да ће икоме пасти коса с главе. Недајбоже да се тако нешто деси”, рекао је Вучевић.

Из Српске странке Заветници поручују да је оваквом изјавом Вучевић потврдио да иза ове кампање стоји СНС. „Даноноћно цртање мете на чело лидерима дела опозиције, јесте и безбедносни проблем, па је заиста жалосно када тога није свестан један министар одбране. У време када владајући режим непрестано говори о претећој економској кризи и угрожености фамозних страних инвестиција, ти исти људи троше новац грађана Србије како би на најпрљавије могуће начине блатили своје политичке опоненте”, наводи се у саопштењу Заветника који су оптужили власт да на тај начин генерише насиље и подстиче дубоку политичку нестабилност у држави.

А шта кажу други лидери деснице који су против предлога европског плана за Космет? Лидер Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић, којем се пребацује то што осим српског има и француско држављанство, за наш лист истиче „нити ме претерано занимају нити дотичу лични и бесмислени напади којима сам изложен”. „И ти напади најбоље сведоче о њима самима јер се, у овим историјским временима, они искључиво баве сопственим рејтингом и жељом да задрже власт. Притом, воде прилично бедне кампање против политичких противника не схватајући да овде нису битни ни Александар Вучић ни Милош Јовановић и да неће моћи да побегну од историјске, политичке и кривичноправне одговорности због најгрубљег угрожавања виталних националних интереса и уставноправног поретка земље”, каже Јовановић.

Ништа блажи у осуди власти није ни лидер Двери Бошко Обрадовић који за „Политику” наводи да „кад владајући режим крене у бруталну негативну кампању против лидера опозиције – то је поуздани сигнал да му се ближи крај”. Наглашава да је срамно и увредљиво стављати албанске капе на главе људима из патриотске и државотворне опозиције који, како додаје, само траже поштовање Устава и боре се за очување КиМ у саставу Србије. „Тек је бесмислено оптуживати нас да смо 2001. пустили Куртија из затвора, јер је тада Милица Ђурђевић имала 11 година док сам ја завршавао студије. Иза ове ружне кампање стоји владајући СНС који је годинама у власти са Тачијем, Харадинајем, Куртијем и другим албанским терористима и сепаратистима у Приштини. Ми из Српског покрета Двери никада нисмо били на власти”, наводи Обрадовић.

Коментаришући ове нападе функционер зелено-левог фронта Радомир Лазовић каже да су они већ осам година на мети сличних ствари од десничарских организација. „Право да вам кажем није ми било лако да осудим ове нападе графитима и плакатима које власт спроводи против десничарских организација, јер су неки од њих, рецимо Заветници, исто то радили нама и другим грађанским организацијама лепећи нам на канцеларије ’страни агенти’. Али искрено, верујем да за овакво прогањање и таргетирање не сме да буде места у нашем друштву ко год да је у питању”, закључује Радомир Лазовић.

Најбруталнија кампања против породице Вучић

Политичка сцена у Србији одувек је била арена у којој се више ценио напад на политичког противника од онога шта је конкретно урађено. Ти напади су нарочито дошли после петооктобарских промена 2000. године када је на површину испливао сукоб Војислава Коштунице и Зорана Ђинђића. Временом је интензитет тих сукоба био мањи, али су остале (не)премостиве политичке разлике. Последњих година, готово искључиво на мети опозиционих политичара, домаћих и регионалних медија су чланови фамилије Вучић. Прво су годинама кроз медијско блато провлачили брата председника Србије Андреја Вучића, за кога се без икаквих доказа тврдило да је власник престижних ресторана и кафића у Београду и Новом Саду, да би касније на разним порталима постао власник ланаца земље у Војводини, а најбруталнија кампања против њега повела се када су га оптужили да има везе са афером „Јовањица”, што је касније судски доказано да није истина.

Боље није прошао ни председников син Данило Вучић који је, по неким медијима, али и политичарима из бившег режима, такође без икаквих доказа, оптужен да је „шеф мафије”. У ту прљаву кампању укључили су се и косовски политичари и медији, па је тако важан човек Албина Куртија, Арменд Муја, прогласио и Андреја и Данила Вучића за терористе, уврстивши их на приштински „списак за хапшење”, као и многе друге Србе. Тиме је, у атмосфери свеопштег насиља и антисрпске хистерије на Космету, крајем прошле године, практично почео лов на главу сина и брата председника Србије. И све то образложено је тиме што је млади Данило истицао да воли Косово и Метохију, да сматра да је то срце Србије, воли свој народ и слично. Довољно за Куртијеве људе да га прогласе за легитимну мету. На то су се надовезали и медији у Сарајеву и у Загребу, придружујући се овој кампањи. У делу политичког Сарајева Данило Вучић је прогоњен јер воли свој народ, Републику Српску и српску тробојку. Своје уље на ватру обилато су доливали и политички аналитичари из Хрватске.