Како је папа Јован Павле Други постао важнији од рата

Ни рат у Украјини, ни инфлација, ни корупција више нису главна политичка питања у Пољској, која ове јесени иде на парламентарне изборе.

Ударна тема која је оштро поделила јавност јесте отварање мрачне прошлости харизматичног духовног симбола Римокатоличке цркве – папе Јоване Павла Другог, за кога је Лех Валенса својевремено изјавио да му припада 50 одсто заслуга за рушење комунизма.

Због шокантног открића да је Војтила пре него што је 1978. године изабран за папу, док је био надбискуп у родном Кракову, штитио свештенике оптужене за сексуално злостављање, готово две трећине Пољака, према анкети агенције ИБРиС, траже отварање истраге о овим злоделима о којима се ћутало деценијама. Упркос противљењу опозиције, владајућа партија Право и правда (ПиС), која је дубоко повезана с Римокатоличком црквом, устала је у одбрану лика и дела пољског папе, који је 2014. проглашен за свеца.

Јавност су узбуркали документарац „Шта је знао Јован Павле Други”, емитован на приватној телевизији ТВМ у власништву америчког капитала, и књига холандског новинара Екеа Овербека, објављена на пољском језику под називом „Максима кулпа”. У њима се износе чврсти докази да је Карол Војтила не само знао за злодела свештеника педофила, већ и да их је прикривао. Тако је свог блиског сарадника жупника Садуса преместио у Аустрију, а да тамошњег кардинала Франца Кенига није обавестио о оптужбама које постоје против тог свештеника.

У документарцу Марћина Гутовског – на примеру тројице свештеника за које се већ знало да су злостављали децу – доказује се да је покојни папа знао за њихово лоше понашање. То наводно потврђују документа из времена док је Војтила био надбискуп. Као доказ је представљен и извештај тајне службе у комунистичкој Пољској да је курија веома забринута јер је немогуће сакрити скандал који је својим понашањем изазвао свештеник Садус.

Али, сенка коју документарац баца на покојног папу који је за већину Пољака не само светац, већ и национални херој јер је помогао да се земља извуче из комунистичког и совјетског загрљаја, разјарила је власт. Она је то доживела као својеврсни ударац спољних сила којима смета десничарска влада. Због ове ситуације у Министарство спољних послова је позван чак и амерички амбасадор у Варшави Марк Бжежински, а премијер Матеуш Моравјецки је оптужио опозицију да се „стиди најважнијег земљака у историји републике”.

Министарство спољних послова саопштило је да „препознаје да је потенцијални исход ових активности у складу с циљевима хибридног рата, а то су изазивање подела и тензија у пољском друштву”.

Влада је одмах покренула широку кампању за одбрану Јована Павла Другог. На фасади председничке палате у Варшави је чак пројектована гигантска слика папе Војтиле. Посланици ПиС-а су у парламенту прогурали и резолуцију о одбрани лика и дела папе који је оставио неизбрисив траг док је 26 година био на челу Римокатоличке цркве: „Парламент најоштрије осуђује срамну кампању коју воде медији против великог папе Светог Јована Павла Другог, највећег Пољака у историји”, наводи се у резолуцији.

Највећа пољска опозициона странка – Грађанска платформа, која је прекинула гласање о резолуцији о папиној одбрани, оптужила је владајући ПиС да се поиграва политизацијом овог питања.

„Ви не желите да браните Јована Павла Другог, већ желите да га упишете у странку Право и правда”, поручио је посланик Грађанске платформе Павел Ковал током парламентарне дебате о резолуцији.

Надбискуп Станислав Гадецки, шеф бискупске конференције Пољске, осудио је извештаје о Јовану Павлу Другом као „шокантне покушаје дискредитације његове личности и дела, направљене под маском бриге за истину и добро”.

За ванредног професора Универзитета друштвених и хуманистичких наука Боба Стенлија све одбране папе су део политичке игре. По његовом мишљењу, владајући ПиС је отварањем контроверзног наслеђа папе Војтиле добио изборно „ракетно гориво”.

„Одбрана Јована Павла Другог даје прилику ПиС-у да покаже да је, како тврде, на правој страни спора који брани аутентичне пољске вредности у односу на нешто неаутентично и сумњиво”, каже Стенли за портал „Политико”.

Најнепријатније за Католичку цркву у Пољској јесте то што садашњи папа Фрања није енергично стао у одбрану свог претходника на трону Светог Петра, већ је поручио: „Неопходно је ставити догађаје у контекст тог времена. У то време је све било заташкавано”, рекао је Фрања за аргентински лист „Насион”.