Фран­цу­зи ће ра­ди­ти до 64. го­ди­не

То­не сме­ћа го­ми­ла­ју се на ули­ца­ма Па­ри­за. Го­то­во сва­ки ћо­шак об­ле­пљен је на­леп­ни­ца­ма с па­ро­ла­ма про­тив пен­зи­о­них ре­фор­ми. То је све што је оста­ло од об­ра­чу­на ми­ли­о­на љу­ди с вла­дом док усва­ја­ње за­ко­на о по­ди­за­њу ста­ро­сне гра­ни­це за пен­зи­о­ни­са­ње ула­зи у за­вр­шни­цу. Фран­цу­ска вла­да од­лу­чи­ла је да спро­ве­де сво­је не­по­пу­лар­не ре­фор­ме и без гла­са­ња у На­род­ној скуп­шти­ни. Иако је план за по­ве­ћа­ње ста­ро­сне гра­ни­це за пен­зи­ју про­шао гор­њи дом, та­кве по­др­шке у до­њем до­му ве­ро­ват­но не би би­ло, па ће се пре­ми­јер­ка Ели­за­бет Борн осло­ни­ти на уставну процедуру која омогућава влади да закон донесе без гласања у парламент.у Пред­сед­ник Ма­крон у од­лу­чу­ју­ћем мо­мен­ту, ка­ко ства­ри сто­је, не би до­био по­др­шку са­ве­зни­ка у до­њем до­му. Та­мо­шњи ме­ди­ји пре­не­ли су да су зва­нич­ни­ци ње­го­ве стран­ке ју­тро про­ве­ли ра­чу­на­ју­ћи да ли има­ју ве­ћи­ну у раз­го­во­ри­ма с пар­ла­мен­тар­ци­ма. Не­ко­ли­ко ми­ну­та пре не­го ће скуп­шти­на би­ти са­зва­на из­во­ри су ре­кли фран­цу­ским но­ви­на­ри­ма да ће пре­ми­јер­ка про­цес усва­ја­ња за­ко­на на­ста­ви­ти без гла­са­ња у до­њем до­му по­зи­ва­ју­ћи се на кла­у­зу­лу Уста­ва ко­ја јој до­зво­ља­ва да за­о­би­ђе пар­ла­мент.

Епи­лог ју­че­ра­шњег да­на у пар­ла­мен­ту пра­ти­ле су де­мон­стра­ци­је на ули­ци ко­је су би­ле по­след­њи по­ку­шај на­ро­да да по­ру­чи вла­ди да не ра­ди у њи­хо­ву ко­рист. Ипак, њи­хов пред­сед­ник се не сла­же с тим док их убе­ђу­је да је то за до­бро­бит др­жа­ве, а са­мим тим и гра­ђа­на, те да тре­ба да ра­де до 64. го­ди­не, уме­сто до 62, ка­ко би се из­бе­гао ко­лапс пен­зи­о­ног си­сте­ма, а да по­год­но­сти рад­ног ве­ка кон­зу­ми­ра­ју на­кон 43 го­ди­не рад­ног ста­жа. Ако их до­жи­ве, јер, ка­ко ре­ко­ше из син­ди­ка­та, ко­ји од ја­ну­а­ра из­во­де ми­ли­о­не љу­ди на ули­це, „по­сле по­сла сле­ди гро­бље”. То­ли­ко о гла­су на­ро­да, ко­ји је пр­во у не­де­љу угу­шен у Се­на­ту усва­ја­њем пред­ло­га ре­фор­ме, а он­да ју­че за­о­би­ђен у до­њем до­му кла­у­зу­лом ко­ју гра­ђа­ни сма­тра­ју ан­ти­де­мо­крат­ском.

Иако су по­је­ди­ни ана­ли­ти­ча­ри прог­но­зи­ра­ли да ће ис­ход гла­са­ња у до­њем до­му би­ти не­из­ве­стан, шан­се да се де­мон­стран­ти по­на­да­ју да је њи­хов от­пор дао не­ки ре­зул­тат би­ле су ми­зер­не. Ипак, они ће на­ста­ви­ти бој­кот и бло­ка­де же­ле­знич­ког и авио са­о­бра­ћа­ја. Штрај­ко­ва­ће и љу­ди упо­сле­ни да чи­сте ули­це на ко­ји­ма се у пре­сто­ни­ци на­го­ми­ла­ло 7.000 то­на сме­ћа. По­го­ђен је и енер­гет­ски сек­тор. Из нај­ве­ћег син­ди­ка­та ЦГТ по­ру­чу­ју да ће на­ста­ви­ти бор­бу. Ти­ме су по­ру­чи­ли да из­гла­са­ва­ње ове ре­фор­ме не­ће иза­ћи на до­бро, јер је цео је­дан дру­штве­ни слој про­тив про­ду­же­ња рад­ног ве­ка.

По­бу­на ће би­ти и бес на­ро­да ће се сва­ка­ко од­ра­зи­ти на по­пу­лар­ност вла­де, али бор­ба ће се на­по­слет­ку све­сти на те­зу: Да ли же­ли­те да се до­дат­ни ми­ли­о­ни ула­жу у пен­зи­о­ни си­стем или у шко­ле, здрав­ство, со­ци­јал­ну за­шти­ту? Про­те­сти мо­гу по­слу­жи­ти и са­мим ак­те­ри­ма да за­кљу­че да су ура­ди­ли све што су мо­гли, да су син­ди­ка­ти од­и­гра­ли сво­ју уло­гу на ули­ци, али да се Фран­цу­зи мо­ра­ју су­о­чи­ти с ре­ал­но­шћу.