Абазовић и Јоковић траже суспензију указа Ђукановића о распуштању Скупштине

ПОДГОРИЦА – Грађански покрет УРА Дритана Абазовића и СНП Владимира Јоковића поднели су Уставном суду Црне Горе иницијативу којом траже суспензију указа председника Мила Ђукановића о распуштању Скупштине.

Иницијативу су, сазнају подгоричке Вијести, потписали и посланици поставгустовске парламентарне већине, преноси Танјуг.

Укупно 41 посланик тражи од Уставног суда да донесе привремену меру којом ће суспендовати одлуку председника до тренутка када буде изабран нови шеф државе на изборима који се одржавају у недељу, 19. марта и његовог ступања на ту дужност.

Председница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић потврдила је данас да су посланици парламентарне већине данас предали захтев за оцену уставности Указа председника Мила Ђукановића о распуштању парламента и Захтев да Уставни суд нареди да се обустави извршење свих појединачних аката или радњи по основу поменутог Указа до доношења коначне одлуке Уставног суда.

У опширном саопштењу, Ђуровић, између осталог наводи да се Ђукановић позива на став 3 члана 92 Устава који, како каже, „прописује, али и обликује и јасно дефинише деклараторну природу акта који се доноси након испуњености услова из ставова 1 и 2 члана 92 Устава”.

„Дакле, одредба члана 92 став 3 Устава је норма која се тумачи и примењује у контексту целог члана 92, а не одвојено или према потреби у датом тренутку”, навела је Ђуровић.

Према њеним речима, када већ Устав прописује услове на основу којих може доћи до распуштања Скупштине, недвосмислено је јасно да испуњеност тих услова детерминише могућност доношења указа, односно недостатак тих услова искључује могућност доношења указа о распуштању Скупштине.

„Такав начин доношења аката добио би облик класичне самовоље појединца, а дух норме члана 92 нашег Устава усмерен је на спречавање таквог понашања. За доношење указа, након испуњених услова из члана 92 став 1 и 2 Устава, неопходно је образложење да би се знало по ком основу и из којих разлога се приступа распуштању Скупштине, чиме се уједно врши и скраћење њеног мандата”, навела је Ђуровић.

Истакла је да је у конкретном случају, апсолутна непознаница који су разлози за доношење Указа, што представља његову очигледну мањкавост.

„На овај начин, актом самовоље и неуставним понашањем председник Црне Горе поступа супротно Уставу, чиме је угрожен не само принцип подељености и равнотеже власти, већ и појединачна права посланика Скупштине Црне Горе, о чему ће Уставни суд Црне Горе такође бити у прилици да одлучује”, закључила је Ђуровић.