Океани и мора све загађенији пластиком

Да ли ће недавно потписаним споразумом у Уједињеним нацијама земље чланице заиста успети да у наредних седам година заштите готово трећину светских вода, показаће се у наредном периоду, али тренутна ситуација када је реч о загађености океана и мора не охрабрује. Процењује се да више од 170 билиона комада пластике сада плута у океанима широм планете, а експерти страхују да би до 2040. загађење могло да се утростручи уколико се не предузму хитне мере заштите, преноси Би-Би-Си тврдње научника.

Експерти подсећају да су потребне стотине година како би се пластични отпад разградио на мање штетне супстанце. Жртве ове врсте отпада су рибе и друге морске животиње, нарочито китови, корњаче и птице.

Група научника спровела је анализе почевши од 1979. године и додала најновије податке прикупљене од експедиција које по морима постављају мреже за прикупљање пластике. Количине пронађеног отпада се затим додају у математички модел којим се израчунава глобална загађеност.

„Чак 171 билион комада пластике се налази у океанима”, рекао је за Би-Би-Си њуз главни аутор студије доктор Маркус Ериксен из Института 5 Гајрес.

Стручњаци подсећају да је 2005. године било регистровано око 16 билиона комада пластике у светским водама и напомињу да је повећање загађења у последње две деценије енормно.

Осим што уништавају животињски и биљни свет океана и мора, комади пластике угрожавају и човека. Делићи пластике упркос филтерима доспевају у воду за пиће, а експерти су микропластику проналазили у људским плућима, венама, па чак и у плаценти.

Највећа концентрација пластичног отпада тренутно је у Северном мору, делу Атлантског океана, а велике плутајуће масе пластике уочене су и на Пацифику.

Аутори истраживања такође сугеришу да променљиви нивои загађења пре 2000. године могу бити последица ефикасности споразума или политика које регулишу загађење.

Током осамдесетих година прошлог века неколико правнообавезујућих међународних споразума налагало је земљама да престану да бацају пластику у океане, као и да очисте одређене количине. Касније су уследили добровољни споразуми за које аутори кажу да су можда били мање ефикасни и њиховом неприменом могао би да се објасни пораст пластичног отпада у светским водама од 2000. године до нашег доба.

Истраживачи тврде да се решења морају усредсредити на смањење количине произведене и коришћене пластике уместо на чишћење океана и рециклирање, јер је мање вероватно да ће то зауставити ток загађења.

Подсећамо, океани и мора су и на удару глобалног загревања, температура воде порасла је у последњим деценијама, што такође угрожава сав водени свет.