На 19. годишњицу мартовског погрома Срби на Космету и даље у страху

Косовска Митровица- Парастосом  надомак Главног моста на Ибру у Косовској Митровици у присуству више стотина грађана и представника Срба  испред споменика „Истина”  одата је пошта Јани Тучев и Боривоју Спасојевићу, који су смртно страдали у погрому  17. марта 2004. године, када је на њих из правца јужног дела града пуцано из снајпера.

Одата је пошта као и свим страдалима од 1999. године до данас, чија су имена уклесана на плочи црног мермерног споменика.

Јана Тучев која је тада имала 36 година, мајка двоје малолетне деце,  страдала је на својој тераси зграде која се налази на само пар метара од Главног моста на Ибру који раздваја српски северни и јужни, албански део града, а Боривоје Спасојевић, који је имао 63 године, електроинжењер „Трепче” смртно је страдао у Колашинској улици, у истој у којој је претходно снајперским метком усмрћена Јана Тучев.

Пре 19. година у налету албанских екстремиста из правца јужног дела Косовске Митровице ка северном делу града,  који су успели да пробију кордон УН полицајаца и  где су по званичним подацима учествовали и бивши припадници самозване ОВК (УЧК), као  припадници терористичке Албанске националне армије (АНА коју је претходно шеф мисије УН на Косову Михаел Штајнер прогласио терористичком) теже и лакше је страдало 22 Срба што од аутоматског оружја, што од каменица и сузавца, што од  гумених метака.

Тада је протерано и оно мало Срба који су живели у јужном делу Косовске Митровице, углавном  око Цркве Светог Саве, одакле су евакуисане и две свештеничке породице, а црква је до темеља запаљена.

Многи од Срба су од тог  17. марта остали инвалиди, а поједини су од последица тешког рањавања касније преминули.

Поводом годишњице мартовског погрома саопштењем се огласила Канцеларија за Косово и Метохију, а у саопштењу које је достављено „Политици”, између осталог стоји:

– После једног од најтежих масовних злочина у новијој српској историји - мартовским погромом над српским народом на Косову и Метохији, не само да смо остали ускраћени за кажњавање одговорних, већ смо сведоци да је политичка и друштвена атмосфера  из које је овај страшан догађај проистекао  и даље присутна. Штавише, шовинизам и мржња је до данас идеолошка константа у Приштини. Дужни смо да се сећамо наших страдалника, порушених кућа и светиња, јер су наши сународници убијани и прогањани не зато што су нечим заслужили, већ због онога што јесу. Штавише, политичари у Приштини се и данас надмећу ко ће гласније и ватреније да мрзи Србију и Србе и то се свакодневно види у бројним нападима на Србе и њихову имовину, али се то препознаје и у паничном страху Приштине од Заједнице српских општина  која је једини оквир заштите српског народа и њихових права на Косову и Метохији.

У даљем саопштењу се наводи да ће „Косово и Метохија остати наше централно државно и национално питање, а безбедност нашег народа и духовно и културно наслеђе у покрајини биће највиши приоритет наше националне политике на челу са председником Александром Вучићем, који је својом одлучном политиком залог да нам се погром никада више не понови”.

И Српска листа се огласила саопштењем, а Горан Ракић, председник ове најбројније политичке партије на Косову и Метохији, који је са члановима Српске листе присуствовао помену страдалима у Косовској Митровици, наводи  „да Срби на Косову и Метохији и даље проживљавају погром, живе живот пун несигурности и сваки дан је нова зебња и страх да ли ће нешто страшно да се деси”.

– Никада нећемо и нисмо заборавити спаљене српске светиње, убијања, повређене и прогнане, спаљивање наших вековних огњишта. И, поред свега, зарад будућности нових генерација пружили смо руку помирења, али та рука и даље стоји у ваздуху”, стоји између осталог у саопштењу достављеном „Политици”, уз нагласак да ће „Срби порушено, спаљено и оскрнављено обновити, али да никада неће одустати од намере да на овим просторијама остану и опстану, јер га на то обавезују сви изгубљени животи од 1999. године до данас”.

У мартовском погрому, „у кристалној ноћи”, у два дана  „када је спржена српска земља” 17. и 18. марта у налету албанских екстремиста  смртно је страдало 19 и повређено  више од хиљаду Срба,  спаљено је 35 цркава и манастира, спаљено више од 950 кућа, етнички очишћено шест градова и девет села, а протерано 4.000 Срба.

За погром над Србима ни после 19 година нико није одговарао.