Астана неће уводити санкције Русији

Од нашег специјалног извештача

Астана – У Казахстану се данас одржавају ванредни избори за Мажилис (доњи дом парламента) и Маслихате (локална представничка тела) и они ће бити, како наводе представници власти у Астани, завршна етапа ресетовања државних институција. Ово је иначе четврто по реду гласање у Казахстану од великих немира у јануару прошле године, који су окончани интервенцијом јединица ОДКБ-а. Прво је одржан референдум о уставним променама, избори за председника у новембру и избори за чланове Сената (горњег дома).

У Казахстану су очекивања од новог сазива парламента заиста велика. Процена је да ће у нови сазив законодавног тела ући нови, млади људи који ће покретати иницијативе и боље разумети потребе становништва. Увођење мешовитог изборног система донело је новину, па ће се за Мажилис 70 одсто посланика бирати према страначким листама, а 30 одсто у 29 једномандатних изборних јединица. По истом принципу биће одржани и избори за маслихате региона и градова од републичког значаја.

Уставна реформа у Казахстану је донела промену на прелазак са председничког облика власти на поделу власти с парламентом. Што се тиче позиције председника, он од прошле године може бити биран на ту функцију само једанпут, али је председничка функција продужена са пет на седам година. Треба подсетити да је бивши председник Нурсултан Назарбајев владао 29 година, до оставке у марту 2019. године, када га је заменио Касим Жомарт Токајев. На изборима прошлог новембра њему је с високим процентом гласова потврђен председнички мандат.

У складу са реформама које је најавио „после добро организованог покушаја пуча” у јануару прошле године, како је новинарима рекао казахстански заменик министра спољних послова Роман Василенко, Токајев је напустио чело владајуће странке. Пре два месеца су бившем председнику Назарбајеву и званично одузете привилегије и статус „елбасија” – вође нације. Због проблема с корупцијом, енормним богаћењем и непотизмом династије Назарбајевих, уставним ограничењима је дефинисано да председник државе не може да буде члан било које партије, да његови блиски рођаци не могу заузимати државне положаје, а укинута је и могућност да председник има право да смењује гувернере, начелнике региона и остале ниже представнике власти.

Према новом изборном закону сада ће грађани који су предложили посланике (дакле, не оне са партијских листа) моћи да покрену иницијативу и за њихов опозив уколико не буду задовољни. После смањења цензуса за пролазак партија у Мажилис (98 посланика), са седам на пет одсто, у односу на прошле изборе, појавила се конкуренција у виду две нове партије. То су Казахстанска народна партија, настала одвајањем дела некадашње комунистичке партије, и Република, настала пре мање од пола године, али је постала веома популарна због присуства новинара и инфлуенсера. Поред владајућег Аманата (90 кандидата), гласаће се за Народну партију Казахстана (52 кандидата), Демократску партију Казахстана „Ак жол” (54), Свенационалну социјалдемократску партију (19), Казахстанску зелену странку „Бајтақ” (18), Народно-демократску патриотску странку „Ауил” (25) и Републику (23 кандидата). Уведене су и квоте од 30 одсто за жене, младе и особе с посебним потребама, а једна од новина је и да ће грађани на листићима моћи да заокруже понуђену опцију „против свих”.

Занимљиво је да је просечна старост кандидата око 42 године и да су они представници чак 39 етничких група које насељавају ову огромну земљу. Због појаве конкуренције на изборима ни пребројавање гласачких листића више неће бити тако једноставно, а и посматрачи ће имати више посла. Грађани ће нa бирачким местима бити суочени са чак пет гласачких листића, који укључују огроман број кандидата. Централна изборна комисија је акредитовала 793 посматрача из ОЕБС-а, ЗНД-а, ОДКБ-а, Организације турских држава, ШОС-а, Медитеранске парламентарне скупштине, као и из 41 стране државе, укључујући и Србију.

На изборима у Казахстану није могуће гласати путем интернета, јер, како је рекао министар за дигитални развој и иновације Багдат Мусин, гласачима су потребне гаранције анонимности.

На овим изборима је констатован мали број прекршаја, а један од занимљивијих случајева јесте да је кандидат у Алматију прекршио услове за вођење предизборне кампање пружањем бесплатних такси услуга грађанима. Он је признао кривицу и поништена му је регистрација. У Казахстан је стигло и скоро 250 страних новинара, које је током сусрета са представницима власти углавном највише занимао став Казахстана поводом рата у Украјини. Од њих су могли чути да се званична Астана од самог почетка рата залаже за дипломатско решење и да нема промене у њеној спољној политици – санкције Русији неће уводити.

„Ми заузимамо неутралну позицију и наш рад треба да буде у корист наших грађана. Казахстан је отворен за све партнере, и западне и руске и кинеске, и наставићемо да тргујемо са Русијом”, рекао је новинарима министар економије Алибек Куантиров. Он је такође нагласио да је у тешким условима после пандемије Казахстан успео да одржи позитиван економски раст. Према прелиминарним подацима на годишњем нивоу, раст за прошлу годину био је 3,2 одсто. Главни допринос томе је сектор грађевинарства, где је забележен раст од 9,4 одсто, а последица је невероватно обимне градње у Астани. На другом месту расту је допринела пољопривреда са 9,1 одсто, потом информационе технологије и комуникације са осам одсто. Следећа три сектора која су подржала економски раст у протеклој години су трговина, транспорт и производња. Захваљујући природним ресурсима нафтом и ретким минералима, али и свом геополитичком положају, Казахстан је кључни играч у централној Азији. Од виталног је значаја за кинески Појас и пут и Евроазијску економску унију на путу према Европи.

Процењује се да би, уколико излазност на бирачким местима буде висока и победи владајућа партија Аманат, ови избори заокружили политичке и економске правце председника Токајева и владе и обезбедили наставак прогреса Казахстана.