Процените своју снагу!

Мало је познато али је веома важно знати да особе које се не баве физичком активношћу могу да понесу највише пет до шест килограма и то тако што ће терет расподелити у обе руке. Средње издржљиви могу да носе без последица највише 10 килограма, а само особе у изузетној физичкој кондицији и више. Осим тога, и када се носи терет који одговара издржљивости нашег коштаног-мишићног склопа, требало би направити паузу сваких 50 метара да би се мишићи и лигаменти одморили. У супротном, може да дође до благе упале изазване повећаном количином млечне киселине, као и до истегнућа лигамента, прскања мишићних влакана, оштећења тетива и припоја, померања кичмених пршљенова и изврнућа зглобова стопала. То су честе повреде, јер се пажња усмерава на терет и не осећа се напор који трпе зглобови руку, кичме и стопала.

Посебна опасност од повређивања меких ткива и зглобова су једнострана оптерећења, сазнајемо од Мирослава Димитријевића, вишег физиотерапеута. Бочно оптерећење као што је ношење лубенице испод пазуха или торбе с намирницама у једној руци, истеже мишиће раменог појаса с једне стране, и изазива грчење мишића с друге. Последица је преоптерећење нерава, што се осећа као трњење руке у којој се носи терет, али и обострано кривљење кичме, нарочито у вратном делу, чак и повреде пршљенских зглобова и дискуса (међупршљенских јастучића).

(/slika2)Неправилним ношењем терета оптерећује се и слабински део, будући да тежишна линија више не пролази кроз централни део кичме, већ бочно. Оштећење кичмених пршљенова или зглобова може да настане и због наглих покрета који се изводе у неправилном положају. Терет тада не мора да буде превише тежак, али нагли заокрет тренутно изазива укљештење дискуса (дискус хернија), укоченост и јак бол. Уколико су дискуси напрсли и притискају корен живца, повреду најављује јак бол у доњем делу леђа који се касније шири дужином целе ноге.

Ипак, највећи ризик за кичму и зглобове је неправилно подизање и спуштање терета. Оптерећење треба да прихвате најјачи мишићи и зато се терет подиже с обе руке у полуклечећем положају, с ослањањем на једно колено. Терет се релативно брзо подиже, приближава телу колико је могуће, а затим се трбушни мишићи затежу. После ношења, треба га лагано спустити.

Не журите с ношењем терета, саветује наш саговорник. Пре таквих напрезања, требало би ставити еластични појас (најбоље ортопедски са чичак траком) да би се помогло трбушним и леђним мишићима да сачувају чврстину и дају потпору кичми.

Наш саговорник указује на још једну опасност. Ношење терета у рукама заклања видик и онемогућава да се благовремено опазе неравнине на путу. Када је обућа неприлагођена, напрезања и препреке могу да изазову извртање зглобова, истегнућа лигамената и припоја мишића, па и одвајање делова кости за које је причвршћена тетива. То се најчешће догађа када се терет или торба с намирницама носе у равним папучама (апостолкама) или у ципелама с високим потпетицама, заправо у обући која не држи сводове стопала, глежњеве и скочни зглоб. Ношење спортске обуће током свих физичких напрезања смањује ризик од уганућа и за 50 одсто.

Процените своје снаге, упозорава физиотерапеут Димитријевић. Поједине особе имају повећану или смањену еластичност везивног ткива, лигамената и тетива, а тиме претерано или слабо покретне зглобове. Превише еластични зглобови склони су извртању, а код мање покретљивих при оптерећењу настаје запаљење припоја тетива. Ако се лечењем не опораве, ово запаљење може да пређе у хронично које ће се појачати после сваког, чак и најмањег напрезања. Осим тога, зглоб временом постаје нестабилан. Особи са „шетајућим“ зглобовима на рукама, предмети испадају из руку, а када су јој још и зглобови ногу недовољно чврсти, губи равнотежу и склона је паду.

Преоптерећење или пуцање тетива препознаје се и по отоку зглобова, крвним подливима и немогућности да се ослони на ногу. Прва помоћ код оваквих повреда је стављање хладних облога, масажа ледом, стављање компресијског завоја и мировање. Масажа ледом спроводи се више пута дневно све док кожа на повређеном делу не поцрвени. Масирају се само мека ткива, наглашава наш саговорник, али не и кост. Овом физикалном методом се смањује оток и спречава ширење крвног подлива, а тиме и бол. Када се оток смањи, могу да се примене креме и гелови против болова. Међутим, уколико оток не сплашњава ни после 24 часа, или се, напротив, повећава, требало би отићи ортопеду.

Лечење и опоравак у просеку трају три недеље. Зглоб се штити и имобилизацијом да би се онемогућила поновна повреда за време зарастања лигамента и других ткива. У терапији се користе различите физикалне процедуре, као што су дијадинамичке и интерферентне струје, магнетотерапија, ласер, ТЕНС (транскутана електрично-нервна стимулација), електрофореза (уношење лекова на повређено место преко коже галванском струјом), ултразвук, сонофореза (уношење лекова ултразвуком). За растерећење зглоба примењује се и масажа као облик механотерапије којом се постиже боља лимфна и крвна циркулација.

(/slika3)Однедавно се у лечењу користе неуромускуларне траке којима се успоставља лимфна дренажа, убрзава ресорпција отока и повећава стабилност зглоба. Користе се за истегнућа, повреде мишића и за учвршћивање нестабилним зглобовима. После примене свих процедура и повлачења отока. током опоравка незамењива је и кинезитерапија (лечење покретом). Самомасажа се не препоручује, јер се притиском на повређене крвне и лимфне судове оток још више повећава.

Успех лечења зависи и од сарадње болесника са лекаром и физиотерапеутом, истиче Мирослав Димитријевић. Повређене особе већином тешко подносе неактивност. Најчешће се већ после неколико дана добро осећају, али то не значи да је њихов опоравак завршен. Ако се лечење не спроведе до краја, слабост зглобова и мишића ће бити стална. Кинезитерапија има централно место не само у терапији него и превенцији рецидива и даљих оштећења повређених ткива и зглобова. Стрпљивим лечењем спречава се извртање зглобова и ризик од прелома.

-----------------------------------------------------------

Када спремате зимницу

Повредама везивних ткива и зглобова нарочито је склона женска популација. Припрема зимнице, ношење воћа и поврћа, подизање тешких и препуњених судова и замор мишића у полунагнутом положају над судопером, оптерећују кичму, зглобове и везивна ткива. За време обављања ових послова требало би носити већ поменути еластични појас и одговарајућу обућу, а током дуготрајног стајања често пребацивати тежину тела са једне ноге на другу, препоручује Мирослав Димитријевић.