Procenite svoju snagu!

Malo je poznato ali je veoma važno znati da osobe koje se ne bave fizičkom aktivnošću mogu da ponesu najviše pet do šest kilograma i to tako što će teret raspodeliti u obe ruke. Srednje izdržljivi mogu da nose bez posledica najviše 10 kilograma, a samo osobe u izuzetnoj fizičkoj kondiciji i više. Osim toga, i kada se nosi teret koji odgovara izdržljivosti našeg koštanog-mišićnog sklopa, trebalo bi napraviti pauzu svakih 50 metara da bi se mišići i ligamenti odmorili. U suprotnom, može da dođe do blage upale izazvane povećanom količinom mlečne kiseline, kao i do istegnuća ligamenta, prskanja mišićnih vlakana, oštećenja tetiva i pripoja, pomeranja kičmenih pršljenova i izvrnuća zglobova stopala. To su česte povrede, jer se pažnja usmerava na teret i ne oseća se napor koji trpe zglobovi ruku, kičme i stopala.

Posebna opasnost od povređivanja mekih tkiva i zglobova su jednostrana opterećenja, saznajemo od Miroslava Dimitrijevića, višeg fizioterapeuta. Bočno opterećenje kao što je nošenje lubenice ispod pazuha ili torbe s namirnicama u jednoj ruci, isteže mišiće ramenog pojasa s jedne strane, i izaziva grčenje mišića s druge. Posledica je preopterećenje nerava, što se oseća kao trnjenje ruke u kojoj se nosi teret, ali i obostrano krivljenje kičme, naročito u vratnom delu, čak i povrede pršljenskih zglobova i diskusa (međupršljenskih jastučića).

(/slika2)Nepravilnim nošenjem tereta opterećuje se i slabinski deo, budući da težišna linija više ne prolazi kroz centralni deo kičme, već bočno. Oštećenje kičmenih pršljenova ili zglobova može da nastane i zbog naglih pokreta koji se izvode u nepravilnom položaju. Teret tada ne mora da bude previše težak, ali nagli zaokret trenutno izaziva uklještenje diskusa (diskus hernija), ukočenost i jak bol. Ukoliko su diskusi naprsli i pritiskaju koren živca, povredu najavljuje jak bol u donjem delu leđa koji se kasnije širi dužinom cele noge.

Ipak, najveći rizik za kičmu i zglobove je nepravilno podizanje i spuštanje tereta. Opterećenje treba da prihvate najjači mišići i zato se teret podiže s obe ruke u poluklečećem položaju, s oslanjanjem na jedno koleno. Teret se relativno brzo podiže, približava telu koliko je moguće, a zatim se trbušni mišići zatežu. Posle nošenja, treba ga lagano spustiti.

Ne žurite s nošenjem tereta, savetuje naš sagovornik. Pre takvih naprezanja, trebalo bi staviti elastični pojas (najbolje ortopedski sa čičak trakom) da bi se pomoglo trbušnim i leđnim mišićima da sačuvaju čvrstinu i daju potporu kičmi.

Naš sagovornik ukazuje na još jednu opasnost. Nošenje tereta u rukama zaklanja vidik i onemogućava da se blagovremeno opaze neravnine na putu. Kada je obuća neprilagođena, naprezanja i prepreke mogu da izazovu izvrtanje zglobova, istegnuća ligamenata i pripoja mišića, pa i odvajanje delova kosti za koje je pričvršćena tetiva. To se najčešće događa kada se teret ili torba s namirnicama nose u ravnim papučama (apostolkama) ili u cipelama s visokim potpeticama, zapravo u obući koja ne drži svodove stopala, gležnjeve i skočni zglob. Nošenje sportske obuće tokom svih fizičkih naprezanja smanjuje rizik od uganuća i za 50 odsto.

Procenite svoje snage, upozorava fizioterapeut Dimitrijević. Pojedine osobe imaju povećanu ili smanjenu elastičnost vezivnog tkiva, ligamenata i tetiva, a time preterano ili slabo pokretne zglobove. Previše elastični zglobovi skloni su izvrtanju, a kod manje pokretljivih pri opterećenju nastaje zapaljenje pripoja tetiva. Ako se lečenjem ne oporave, ovo zapaljenje može da pređe u hronično koje će se pojačati posle svakog, čak i najmanjeg naprezanja. Osim toga, zglob vremenom postaje nestabilan. Osobi sa „šetajućim“ zglobovima na rukama, predmeti ispadaju iz ruku, a kada su joj još i zglobovi nogu nedovoljno čvrsti, gubi ravnotežu i sklona je padu.

Preopterećenje ili pucanje tetiva prepoznaje se i po otoku zglobova, krvnim podlivima i nemogućnosti da se osloni na nogu. Prva pomoć kod ovakvih povreda je stavljanje hladnih obloga, masaža ledom, stavljanje kompresijskog zavoja i mirovanje. Masaža ledom sprovodi se više puta dnevno sve dok koža na povređenom delu ne pocrveni. Masiraju se samo meka tkiva, naglašava naš sagovornik, ali ne i kost. Ovom fizikalnom metodom se smanjuje otok i sprečava širenje krvnog podliva, a time i bol. Kada se otok smanji, mogu da se primene kreme i gelovi protiv bolova. Međutim, ukoliko otok ne splašnjava ni posle 24 časa, ili se, naprotiv, povećava, trebalo bi otići ortopedu.

Lečenje i oporavak u proseku traju tri nedelje. Zglob se štiti i imobilizacijom da bi se onemogućila ponovna povreda za vreme zarastanja ligamenta i drugih tkiva. U terapiji se koriste različite fizikalne procedure, kao što su dijadinamičke i interferentne struje, magnetoterapija, laser, TENS (transkutana električno-nervna stimulacija), elektroforeza (unošenje lekova na povređeno mesto preko kože galvanskom strujom), ultrazvuk, sonoforeza (unošenje lekova ultrazvukom). Za rasterećenje zgloba primenjuje se i masaža kao oblik mehanoterapije kojom se postiže bolja limfna i krvna cirkulacija.

(/slika3)Odnedavno se u lečenju koriste neuromuskularne trake kojima se uspostavlja limfna drenaža, ubrzava resorpcija otoka i povećava stabilnost zgloba. Koriste se za istegnuća, povrede mišića i za učvršćivanje nestabilnim zglobovima. Posle primene svih procedura i povlačenja otoka. tokom oporavka nezamenjiva je i kineziterapija (lečenje pokretom). Samomasaža se ne preporučuje, jer se pritiskom na povređene krvne i limfne sudove otok još više povećava.

Uspeh lečenja zavisi i od saradnje bolesnika sa lekarom i fizioterapeutom, ističe Miroslav Dimitrijević. Povređene osobe većinom teško podnose neaktivnost. Najčešće se već posle nekoliko dana dobro osećaju, ali to ne znači da je njihov oporavak završen. Ako se lečenje ne sprovede do kraja, slabost zglobova i mišića će biti stalna. Kineziterapija ima centralno mesto ne samo u terapiji nego i prevenciji recidiva i daljih oštećenja povređenih tkiva i zglobova. Strpljivim lečenjem sprečava se izvrtanje zglobova i rizik od preloma.

-----------------------------------------------------------

Kada spremate zimnicu

Povredama vezivnih tkiva i zglobova naročito je sklona ženska populacija. Priprema zimnice, nošenje voća i povrća, podizanje teških i prepunjenih sudova i zamor mišića u polunagnutom položaju nad sudoperom, opterećuju kičmu, zglobove i vezivna tkiva. Za vreme obavljanja ovih poslova trebalo bi nositi već pomenuti elastični pojas i odgovarajuću obuću, a tokom dugotrajnog stajanja često prebacivati težinu tela sa jedne noge na drugu, preporučuje Miroslav Dimitrijević.