Ђолетови хумани километри

Сокобања, Алексинац – Прва годишњица трагедије у Руднику мрког угља „Соко”, када је услед експлозије метана погинуло осам рудара и њих двадесетак повређено, биће обележена и изузетном хуманитарном акцијом рудара Ђорђа Живановића (33) из Сокобање. Он ће 1. априла, на дан погибије својих колега, претрчати деоницу од 44,5 километара, од центра рударског насеља на Алексиначким рудницима, преко Алексинца и Сокобање, до улаза у РМУ „Соко” код Читлука. Према плану, кренуће у 8.30, а на одредиште ће стићи око 13 сати. Овај хуманитарни маратон назван је „Купи Ђолетове километре”, а циљ је да се прикупе новчана средства за помоћ породицама страдалих рудара, уплатом на жиро рачун 325-9500800002074-35 (позив на број 98).

– Био сам у руднику у смени пре оне у којој су осморица мојих колега изгубили животе: Ненад Тривунац, Братислав Живковић, Бранко Чокорило, Бранислав Златановић, Радован Грујић, Дарко Златковић, Бојан Стајић и најмлађи, мој вршњак и добар пријатељ Петар Петровић. Иза њих су остале супруге, синови и кћерке, сестре, браћа, родитељи... Одлучио сам да истрчим овај хуманитарни маратон и да прикупим новчану помоћ за све њих. Велику подршку и помоћ у организацији добио сам од председника општине Сокобања Миодрага Николића и председника општине Алексинац Далибора Рачевића, као и од општинских већа ових локалних самоуправа – истиче Ђорђе Живановић.

Његову иницијативу подржали и спортски савези ова два градића, општинске организације црвеног крста, руководства Алексиначког и Рудника „Соко”, као и ЈП за подземну експлоатацију угља Ресавица, у чијем су склопу алексиначки и сокобањски рудник. Уз хуману исеју, стао је и велики број појединаца.

– Син сам погинулог рудара и веома добро знам шта су туга, бол и живот без највољенијих. Мој отац Ненад погинуо је у рударској несрећи у јами Рудника „Соко” 16. јануара 1999, када је животе изгубило 29 рудара. Имао сам тада само десет година... Остали смо сами сестра Ивана и ја, након што нам је неколико година после трагедије у руднику преминула и мајка – каже нам Ђорђе, који је последњих десетак година посвећен специфичној тркачкој дисциплини.

– Активно сам се бавио спортом, док на кошаркашком тренингу нисам доживео тешку повреду лигамената колена. Уследиле су операције, потом и опоравак, а од лета 2013. почео сам свакодневно да трчим по неколико сати. Планинарско трчање постало је неодвојиви део мог живота. Посвећујем му сваки слободан тренутак, превалио сам хиљаде километара по Озрену, Ртњу, Старој планини, Буковику, Девици и осталим планинама, брдима и врлетима југоисточне Србије. То ми помаже да будем успешан и на послу, у рударској јами и ван ње – објашњава Ђорђе Живановић, рудар хуманиста из Сокобање.