Сурлић: Србија успела да ЗСО наметне као предуслов за даље кораке

Из договора који је постигнут у Охриду проистекао је нови преговарачки оквир за Србију у процесу приступања Европској унији, а за Приштину обавеза да одмах приступи формирању формирању Заједнице српских општина, наводи доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић који оцењује да Србија у односима са ЕУ и даље има маневарски простор, додуше све суженији, да поставља своје црвене линије и утврђује редослед приоритета у процесу нормализације.

Најновијим договором купљено је додатно време да се одређени постављени услови модификују и примењују у фазама, а Србија успела да Заједницу српских општина наметне као предуслов за даље кораке, каже Сурлић, али додаје да нови преговарачки оквир додатно формализује услов да је пуноправно чланство Србије у ЕУ немогуће без испуњења „европског предлога” као и споразума који ће поред вербалног пристанка захтевати и потпис.

У ауторском тексту који преноси Танјуг Сурлић пише: „Договор који је постигнут у Охриду обзнањује две кључне новине. Прва је да се две стране обавезују да ће поштовати све чланове документа од 10. тачака који је усаглашен у Бриселу, као и анекса који представља прву фазу спровођења кровног споразума. Из тога је проистекао и нови преговарачки оквир за Србију у процесу приступања Европској унији, будући да ће „посредник ЕУ одмах након усвајања споразума и овог анекса започети процес измене мерила за Поглавље 35 за Србију како би се одразило и на нове обавезе Србије које проистичу из споразума и овог анекса”.

Такође, сматра, спровођење „европског предлога” или споразума ће се вршити етапно, вероватно у већем броју анекса попут овог постигнутог у Охриду.

Друга најзначајнија последица овог анекса је обавеза Приштине да примени Заједницу српских општина, односно члан 7. „европског предлога” или формално названог „Споразум о путу ка нормализацији односа”. У усвојеном анексу у Охриду се наводи да „Косово одмах покреће преговоре у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ о успостављању специфичних аранжмана и гаранција за обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на Косову, у складу са релевантним претходним споразумима из дијалога које је одредио посредник ЕУ”.

Иако се вероватно због одбијања Приштине експлицитно не помиње Заједница српских општина, јасно је наглашено да се облик самоуправљања за Србе на Косову мора спровести „у складу са релевантним претходним споразумима из дијалога”, што укључује документе из 2013 и 2015. године. Додатно нигде се не помиње устав Косова нити пресуда уставног суда у Приштини, на чему је Албин Курти инсистирао свих ових месеци.

Ипак, интригира формулација „које је одредио посредник ЕУ”. Овај додатак може имати двоструко читање. Прво, нуди се алиби властима у Приштини да нису могли да избегну раније споразуме јер на томе инсистира посредник Лајчак и међународни актери који су наметнули овакву врсту споразума кроз „немачко-француски” план. Друго читање је неповољније за Београд, а то је да посредник има могућност арбитрарног избора шта спада под „релевантне”договоре из процеса дијалога.

Ипак, без обзира на разлике у тумачењима, Борељова изјава недвосмислено указује на обавезу власти у Приштини да одмах морају да приступе формирању Заједнице српских општина. Иако тренутно не постоји политички амбијент у Приштини да до тога дође, пресудну улогу у наредном периоду имају међународни посредници и њихови механизми уцене Куртија и осталих релевантних политичких актера на Косову. Уколико се започне са процедурама које ће укључивати дијалог и модалитете за формирање ЗСО, то ће означити и притисак на Србе са Косова да се врате у институције и да са нивоа функционалних локалних самоуправа активно учествују у обликовању будуће ЗСО.

Подразумева се да је реч о сценарију који прижељкују представници ЕУ и САД иако искуство из ранијих фаза дијалога сведочи о многим догађајима који врло лако могу да паралишу договорени напредак у нормализацији односа. Међутим, разлика у односу на раније је свакако поред геополитичког амбијента и до сада највећа међународна будност над целокупним процесом, каже, између осталог, у тексту који опширније Танјуг објављује, професор Сурлић.