Заштитник људских права

Када су се у јулу прошле године појавиле спекулације да би могао да постане министар за европске интеграције, правник Милан Антонијевић је рекао да не би имао ништа против и да га изазови привлаче, попут многих ствари које је радио. Није добио министарско место, али изгледа да није ни одустао од нових изазова. Поједини медији су известили да је управо он један од кандидата за место заштитника грађана. Антонијевић није ни потврдио ни демантовао ове наводе, већ је поручио да ће се о томе расправљати у скупштини. Рођен је 1975. године у Београду, завршио је Трећу београдску гимназију, дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду, где је завршио и мастер студије. Завршио и Школу људских права Београдског центра за људска права.

На Универзитету Бредфорд у Великој Британији похађао је професионални тренинг развојни курс из Мировних студија. Чивнинг стипендију британске владе добио је 2009. године. У Бедфорду, како је навео, изучавао је „употребу демократије за постизање мира”. „Огромну захвалност дугујем Британцима. Тада мобилност током студија није могла једноставно да се постигне, али је била неопходна да бисте предахнули и бавили се науком. Чивнинг стипендија је дошла у право време, верујем да и данас многима из Србије у потпуности измени визуру, да им и ширину и темељност. Добро, доста те темељности ме је напустило, али ево, поправићу се”, рекао је једном приликом Антонијевић, који је једно време био и на челу Комитета за људска права (Јуком), наследивши Биљану Ковачевић Вучо.

У Јукому је пред српским и међународним судовима заступао жртве чија су људска права угрожена. Оснивач је Куће за људска права у Београду, а у Управном одбору Фондације „Славко Ћурувија” био је од оснивања до 2018. године. Био је извршни директор Фондације за отворено друштво Србије. Током 2021. и 2022. године у Црној Гори је подржавао рад главног преговарача са ЕУ, при кабинету премијера.

Од краја 2022. године ради у Националној алијанси за локални развој (НАЛЕД) на позицији саветника за програмски развој. У званичној биографији се помиње да су његова поља рада и истраживања људска права, владавина права и демократизација, борба против дискриминације у образовном систему, слободан приступ информацијама, реформа безбедносног сектора, Хашки трибунал, као и да је одржао бројна предавања и тренинге из области људских права у земљи и иностранству. Учествовао је у организацији преговора власти и опозиције 2019. године.

На дан људских права, 10. децембра 2020. године, понудио је извињење због, како је рекао, помисли да је могуће све изменити једним потезом и у скученом времену створити енергију довољну за промене. „Извини, Србијо, признајем све грешке у дијалогу који смо упорно водили, прво сами, са колегама из организација цивилног друштва и са факултета који проучава политичке науке, а потом и са Европским парламентом”, рекао је, између осталог, Антонијевић.