Равно до дна

Назад се више не може, рукавице су скинуте. Остало је само да се види ко је јачи, што свакако читаво човечанство вуче на дно. Вуче ка најцрњем мраку, застрашујућој бесперспективности и страху без граница. Велике империје изабрале су нам будућност, а она је ратна. Моментом подизања оптужнице за ратне злочине против Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације, од стране Међународног кривичног суда све је отишло до врага. Односно, стављено је читавом човечанству до знања да у овом сукобу, за који сви сањамо да се што пре заврши, али који је очигледно тек почео, мора да дође до победника и до пораженог. Пат позиција је неприхватљива, као ни било какви преговори. Дакле, нема примирја и половичног посла, јер када си се одлучио да неког прогласиш ратним злочинцем, са њим преговора нема. Да још више упростимо, оном што је обележен као ратни злочинац једина солуција која остаје је да у рату победи, па да он суди онима који су га тако обележили. Најпростије речено, улози су голи животи лидера највећих империја које су одлучиле да своје размирице реше тако што ћемо у том њиховом сукобу сви да страдамо. Слонови су се до истребљења побили и немилосрдно газе траву око себе.

Империје неће имати милости према малима ни у једном сегменту. Никог неће занимати да ли ми нешто смемо или не смемо, односно да ли можемо или не можемо. Тражиће нам се јасно опредељивање – или си са мном, или си против мене. Што би се рекло, избор нам је да ли хоћемо шамарчину у леви или десни образ, али како год да се узме, шамарчину ћемо да попијемо.

Уколико желимо да опстанемо на нормалном курсу, а то је да братској Русији не уводимо санкције, што свакако у Србији подржава више од 80 одсто народа, морамо да будемо свесни да у новонасталим околностима западне земље неће имати никакву емпатију за такав наш став. Просто речено, Путин је за њих ратни злочинац оптужен пред Међународним кривичним судом и у њиховом систему вредности не може се са таквом особом сарађивати. Ко то не прихвати, мора да се суочи да ће од западног света бити изолован и скрајнут, што је за Србију сценарио раван катастрофи. Хтели или не да прихватимо, наша економија је везана за Европску унију, инвестиције нам највише долазе из Европске уније и то је нешто што је тако, јер нам је Бог дао да нам држава буде географски у Европи. Окружење нам је такво какво јесте и ми из ове коже не можемо. Прети нам озбиљна изолација, јер нико на западу неће хтети да сарађује са земљом која није јасно осудила Путина као ратног злочинца, јер он је у западним очима зликовац коме мора да се суди, и која још додатно сарађује са њим и његовом влашћу. Уосталом, сетите се када је кренуло тотално урушавање Милошевића. Баш оног момента када му је подигнута оптужница пред Хашким трибуналом. Истини за вољу, подигнута је током НАТО агресије на Србију, али од тог момента он је за све на западу био само мета која мора да се сруши и да му буде суђено. Све друго није долазило у обзир да се разматра. Са друге стране, увођење санкција Русији изазваће свеопште незадовољство народа, озбиљно ће проузроковати унутрашње немире у Србији и нарушиће нам односе са земљом која нам је више од пријатељске земље, многи ће рећи да нам је братска земља, а неки ће Русију називати мајком.

Све што се тиче преговора у вези Косова и Метохије постаће нам теже. Да се разумемо, није сада ништа боље, али макар смо вратили тему за сто, неких 25 држава повукло је признање, успели смо макар мало западне дипломате да натерамо да чују наш став и прилично смо купили време. Моментом оптужења према Путину да је ратни злочинац и нашим неприхватањем да се том оптужењу прикључимо, јер не уводимо санкције Русији, нико нас више неће хтети да чује. За западне дипломате постајемо земља која не баштини вредности на којима су они оптужили Путина и самим тим у свеопштем ратном сукобу ми се сврставамо на страну оног ко је њихов непријатељ и ко је у њиховим очима модерни Хитлер.

Можда су избори заиста решење. Мада, нисам паметан, јер питање је колико у новонасталим околностима та куповина времена може да нам прође. Свеједно, најважнији циљ у будуће нам је да сукоб империја не пуца преко наше грбаче. Ако нас и закачи, а оно дајте да нас што мање окрњи. Оптимизма једноставно нема.

Народни посланик